Poštovani glumci, doviđenja!

Posetioci pozorišnih predstava i ljubitelji „Ateljea 212“ bili su iznenađeni, gotovo zapanjeni i pomalo razočarani kada su ugledali glumce ovog pozorišta u političkoj akciji. Dve godine oni odlaze u pozorište sa uverenjem da gledaju glumce koji izvan predstava žive u divnom svetu. Svima su u toplom sećanju one dirljive scene od pre dve godine, a i prilikom ranijih izbora, kada su gledali te iste glumce kako se svečano i slavodobitno penju na bine i platforme partija ujedinjenih na listi „Za evropsku Srbiju“. Skaču, mašu, razdragano otpozdravljaju masama na mitinzima, dižu ruke uvis, recituju. Mnogi, gledajući ih na pozorišnoj sceni, uzdišu i govore: „Kako je njima lepo, kako im je ispunjen život. Oni konačno žive u svetu ostvarenih ideala. U svetu ideala za koje su se tako predano i dosledno borili. Oni znaju za šta su se borili. Kada mi živimo ovako kako živimo – neka je bar njima lepo!“
Mnogo je onih koji im i zavide, i to ne toliko na glumačkom umeću koliko na tome kako su i koliko oni bliski vlasti i pobednicima na izborima, na tome koliko puta su onako razdragano i prpošno bacali koske političarima koji su danas na vlasti. Tapšati s oduševljenjem pravo u lice političaru nije mala privilegija i sreća.
A onda, kao grom iz vedra, vidimo te iste glumce kako ustaju protiv ostvarenja svojih ideala i kako imaju neke primedbe na vlast koja dosledno realizuje snove za koje su se zajedno borili. Gde je tu doslednost? Šta bi? Vlastima se svašta može zameriti, ali ne i to da dosledno sprovodi ono što je obećala. A to je baš ovo što se sada događa, baš, baš to.
Tako saznadosmo da su devet od jedanaest beogradskih pozorišta u tišini i poslušno već izvršili otpuštanja deset odsto zaposlenih, ali su se oni najzaslužniji za ovakav režim iz Ateljea 212 pobunili i sada hoće da i nas uvuku u njihove unutarpartijske ili unutarkoalicijske razmirice. Nije u redu što se ovakvi problemi iznose u javnost. To treba da ostane u njihovim partijskim ili koalicijskim redovima. Probleme treba rešavati u samoj partiji, među njima, a ne izlaziti u javnost.
Nikome nije bilo lako da živi u svetu ostvarenih ideala i ciljeva. Neka i oni vide kako je to.
Poštovani glumci, doviđenja. Videćemo vas na novim izborima kako se verete po istim  binama u borbi da vam se i dalje dešava baš to što vam se sada dešava. Vi ste to i zaslužili, ali šta ćemo sa onima koji su vam poverovali pa sada nezasluženo jadno žive?