KONSTANTIN KOSAČOV Ne smemo biti taoci NATO-a

Razgovarali Milorad Vučelić i Uglješa Mrdić

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije Konstantin Kosačov u intervjuu za „Pečat“ govori o političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj saradnji Rusije i Srbije, o NATO-u, o novom evropskom konceptu bezbednosti i tragičnim posledicama najvećeg bezbednosnog problema – terorizma

„Rusiji nikad nije bilo svejedno šta se dešava sa Srbijom niti je ikad bila nezainteresovana za sudbinu Srbije koju smatra prijateljskom zemljom i kojoj je iskreni prijatelj. Srbija mora sama da odluči da li će pristupiti NATO-u. Sumnjam da će srpski narod, posle tragedije koju je preživeo 1999. godine bombardovanjem Alijanse doneti takvu odluku“, navodi u intervjuu za „Pečat“ Konstantin Kosačov deputat Jedinstvene Rusije i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije.
Naš sagovornik dodaje da takve odluke ne treba da donose pojedinci, makar oni bili i ministri, već da se o tome mora pitati narod, a idealno bi bilo da to bude na referendumu.
Jedan od glavnih razloga dolaska u prijateljsku Srbiju, Konstantina Kosačova je učešće na tribini Fonda Slobodan Jovanović pod nazivom „Evropska bezbednost – pogled iz Rusije“,  kao i prisustvo svečanoj ceremoniji dodeljivanja Ordena za prijateljstvo, ukazom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, privredniku i potpredsedniku Demokratske stranke Srbije Nenadu Popoviću.

Kako Vama izgleda srpski odnos prema inicijativi ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o novoj arhitekturi evropske bezbednosti?
Veoma iskreno i otvoreno mogu da kažem da se odnos prema inicijativi predsednika Medvedeva u evropskim državama menja. Na početku dok još nismo napisali tekst ove inicijative, već je samo usmeno izneli, deo evropskih zemalja je to shvatio kao pokušaj da preuzmemo inicijativu u vezi sa evropskom bezbednošću pod kontrolom Rusije i da slomimo NATO. Tako da je na jedan veštački način bio pokušaj da se ignoriše mišljenje Rusije i to je bilo karakteristično kod mnogih evropskih zemalja. To je razmišljanje evropskih država, pre svega onih koje su u sastavu NATO-a i to je sve nasleđe hladnog rata. Za vreme SSSR, mi smo doživljavali problem bezbednosti kao očuvanje svojih granica. U to vreme mnoge države su birale različite modele očuvanja svoje bezbednosti. Recimo, Sovjetski Savez je proizvodio nuklearno oružje, neke države su se priključile NATO-u, a neke su proglašavale vojnu neutralnost. To se sve bili pokušaji očuvanja vlastite nacionalne bezbednosti. Posle završetka hladnog rata, svet se promenio, a pre svega promenile su se osnovne svetske pretnje. Ono što je ranije postojalo, a što su svi negirali je protekcionizam u ekonomskoj sferi. To znači da se ekonomski problemi rešavaju unutar granice jedne države. U poređenju sa ekonomskim protekcionizmom, vojni protekcionizam je ostao kao jedan način razmišljanja, a to je da država sama rešava pitanja za vojnu oblast u okvirima svoje države da sama donosi vlastite odluke. Sa formalne tačke gledišta vojni savezi se i stvaraju i namenjeni su da štite interese svojih članica. Ako uzmemo svetske globalne pretnje, ne možemo da se borimo protiv tih pretnji unutar samo jednog dela država. Te pretnje su zajedničke za sve i treba svi zajedno da se borimo protiv njih. Kada govorimo o inicijativi o novom konceptu evropske bezbednosti pokušavamo ne da to nazovemo kao naš model protiv NATO-a, već pokušavamo da prikažemo jedan novi način razmišljanja.

Šta po tom pitanju Rusija očekuje od Srbije?
Ukoliko govorimo o prihvatanju za Srbiju novog modela evropske bezbednosti, ne tražimo od Vaše zemlje da bira između dva bloka, NATO-a i nove koncepcije, već pokušavamo da se odustane od starog načina razmišljanja. Pokušavamo da se suprotstavimo širenju NATO-a u Evropi, jer mislimo da treba promeniti onu nasleđenu logiku razmišljanja, koja je nasleđe hladnog rata. Mi smatramo da je jedan od najvećih bezbednosnih problema svetski terorizam.
Teroristi stoje iza eksplozije u moskovskom metrou. Jedna od najvećih pretnji je da nuklearno oružje dospe u ruke terorista i tada neće eksplodirati samo voz, već će negde u svetu eksplodirati nuklearna bomba. Velike realne bezbednosne pretnje su i što morski gusari mogu da opljačkaju i potope naš brod sa vrednim teretom, kao i nekontrolisani tok droge iz Avganistana kod nas u Rusiju. Možemo da tvrdimo da sve te bezbednosne pretnje možemo suzbiti samo kroz sveobuhvatnu međunarodnu saradnju. NATO kao organizacija u kojoj učestvuje 28 do 30 ili čak 40 zemalja nije rešenje niti odgovor ovim pretnjama. Najbitnije je što NATO neće moći da odbrani ni svoje članice od ovih bezbednosnih pretnji. Da NATO može sam da se odbrani to je iluzija. Taj stav Rusije, koji sam Vam sada detaljno izneo, nailazi na sve više razumevanja u svetu, a države koje su članice NATO-a teško da mogu otvoreno da podrže tu inicijativu. Mi to dobro znamo i zato nam je pogotovo važno da čujemo glas onih zemalja, koje se sada nalaze u situaciji kada moraju da naprave izbor. Za nas je u ovom pogledu izuzetno značajan stav Srbije. Mi u Rusiji osećamo, da srpski predstavnici, a neki od njih na različite načine, ipak podržavaju našu inicijativu i to nas veoma raduje. U tom čitavom procesu ne možemo da tvrdimo da li se Srbija složila ili ne. Ne insistiramo na tome da naša inicijativa bude bezuslovno podržana niti da tekst inicijative o novoj evropskoj bezbednosti bude potpisan bez bilo kakvih sugestija. Ne želimo da u Evropi otpočne diskusija da li postoji život bez NATO-a niti da se ona kreće tim tokom. Želimo da to bude jedna zajednička diskusija za čitavu Evropu.

Da li su promene koje su se nedavno odigrale u bivšim sovjetskim republikama, pre svega mislimo na Ukrajinu i Kirgiziju, povoljno uticale na bezbednost u svetu i na bezbednost same Rusije?
Potpuno smo sigurni da ćemo biti u mogućnosti da prevaziđemo terorističke pretnje i probleme ukoliko nacionalna politika pojedinih zemalja bude određena od strane naroda, a ne pod spoljnim uticajem. Tokom poslednjih godina bio je pokušaj da tim zemljama bude nametnut veštački izbor da li će biti sa Rusijom ili sa NATO-om, da li će biti sa Zapadom ili sa Istokom, jer je to potpuno veštački način razmišljanja. Ni jedna zemlja ne može da učini taj izbor. Recimo, Ukrajina koju ste pomenuli. Za nju je neprihvatljivo uopšte da razmišlja da li će biti sa Rusijom ili sa Zapadom. Isti stav mogu da zauzmem i kada je u pitanju Srbija. Moramo da promenimo sistem vrednosti. Zadnji događaji koji su se desili u Ukrajini i Kirgiziji teraju me da budem optimista. Kod njih je različita situacija, ali ono što je zajedničko je da su se poslednji procesi koji su se dogodili u tim zemljama, desili bez spoljnjeg uticaja, što je najbitnije. Niko nije vršio pritisak na narod Ukrajine i oni su doneli odluku u skladu sa nacionalnim interesima svoje države. Siguran sam da ako narodu Kirgizije bude omogućeno da sam bira, on će biti ispravan. Isto tako ako na narod Srbije ne bude vršen spoljni pritisak, njeni građani će doneti ispravnu odluku u vezi sa svojom bezbednošću, koja se u potpunosti slaže sa nacionalnim interesima države. Mi ćemo se u tim situacijama u Rusiji osećati mirno.

Konstantin Kosačov deputat Jedinstvene Rusije i predsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije

Svedoci smo velike tragedije u moskovskom metrou, kao i niza drugih terorističkih napada. Ovom prilikom Vam iskazujemo iskreno saučešće povodom tragičnih događaja u Rusiji. Mi smo pisali u „Pečatu“ o tome da se teroristi iz Avganistana šalju u pogranične delove sa Rusijom. Da li država Rusija preduzima dovoljno mera u borbi protiv terorizma i da li je dovoljno „budna“„ da se spreče takve tragedije? Imamo utisak da saradnja NATO-a sa Rusijom u borbi protiv terorizma na teritoriji Avganistana nije baš iskrena?
U pravu ste da terorizam u Rusiji ima upliva samo zato što ima spoljnu podršku. Možemo da tvrdimo da terorizam delom potiče iz naših severnokavkaskih regiona. To se dešava zato što su u tom regionu jako teški finansijsko-ekonomski uslovi, a velika je i nezaposlenost. Svi ovi problemi su plodno tle za rađanje ekstremističkih organizacija. Ono što se trenutno dešava je neuspešan pokušaj federalnih vlasti da se suprotstave terorističkim elementima u kavkaskom regionu. Teroristi iz Čečenije i Dagestana jedan duži period nisu sarađivale između sebe i teško je bilo da ih lokalizujemo. U zadnje vreme se dešavaju osetne promene, jer rukovodstvo ove dve republike sarađuje međusobno, pa možemo lakše da se suprotstavimo teorirističkim grupama. Ovi teroristi nemaju više one podrške građanskog stanovništva koju su uživali ranije. Još jednom bih podvukao da jedini faktor, koji daje mogućnost da deluje je podrška spolja. Nažalost, teroristi imaju podršku i sa Južnog Kvakaza i da, nažalost, im Gruzija pomaže u tome. Sada je bolja situacija što se tiče Turske, jer ona više ne pomaže teroristima. Još uvek teroristi imaju podršku od strane Avganistana. To nije njihova nacionalna politika, već jedan nekontrolisani proces. Trenutno imamo dosta problema što se tiče samog karaktera operacija u Avganistanu, kojeg vrši NATO. Postoje različite tačke gledišta svesno ili nesvesno, ali situacija u Avganistanu se pogoršava i još više degradira, što direktno vrši uticaj na bezbednost u čitavom regionu. Mi pružamo mogućnost tranzita snagama koje žele da savladaju terorizam u Avganistanu. Rusija je zainteresovana da ta akcija bude uspešna. Zabrinuti smo na koji način se obavlja ta operacija i koje rezultate daje. Imamo veliku nedoumicu oko te operacije. Postoji organizacija koja se brine o kolektivnoj bezbednosti, a pored Rusije i Belorusije u toj organizaciji su i četiri azijske države koje se neposredno graniče sa Avganistanom. U okviru ove organizacije mi već imamo stvorene zajedničke antiterorističke snage. Stalno nudimo NATO-u da uspostavimo saradnju sa njima u borbi protiv terorizma u Avganistanu. NATO sve naše predloge ignoriše. Ispostavlja se da je za NATO bitnije da sačuva monopol što se tiče bezbednosti i da ne priznaje druge organizacije koje se bave bezbednošću nego da sarađuje da bi se poboljšala bezbednosna situacija. Nažalost, mi smo taoci u ovoj politici koju vodi NATO.

Kako gledate na geopolitičku situaciju po pitanju Irana?
Jako često Rusiju okrivljuju da dosta aktivno sarađuje sa Iranom, to jest da brani njihov nuklearni program. To nije tačno. Mi imamo određena konkretna pitanja što se tiče nuklearnog programa Irana. Izražavamo veliku zabrinutost povodom poslednjih poteza iranske vlade. Perspektivu u kojoj Iran poseduje sopstveno nuklearno oružje smatramo ozbiljnom pretnjom i po Rusiju. Mi se zalažemo za to da Iran ne poseduje vlastito nuklearno oružje. Imamo razmimoilaženja u oblasti taktike i načina delovanja. Smatramo da je primena sile samo moguća ako postoje čvrsti dokazi da Iran krši svoje obaveze u pogledu neširenja nuklearnog oružja. Te činjenice može da utvrdi samo Agencija za atomsku energiju, a za sada ta organizacija nema dokaze da Iran krši svoje obaveze, koje sam pomenuo. Tako da u ovoj situaciji isključujemo primenu sile na Iran. Kao drugo, smatramo da možemo da razmatramo primenu sankcija, ali veoma je bitno da te sankcije ne oštete stanovništvo, već isključivo rukovodstvo, ako prekrše dogovore. Te sankcije koje bi se uvodile i kada bi bile primenjene na celokupno stanovništvo Irana, samo bi konsolidovali narod, koji bi dao podršku svojoj vladi za poslednje poteze. Moguće je da je reč o jednom triku iranske vlade, koju ona pokušava da napravi. Nećemo da upadnemo u zamku ukoliko ona postoji. Razmatramo primenu takozvanih pametnih sankcija i o tome razgovaramo i sa Amerikancima i sa drugim našim partnerima. Jasno stavljamo do znanja da ukoliko Iran ne bude poštovao dogovore, da će biti primenjene tzv. pametne sankcije.

Kako danas izgleda politička scena Rusije?
Nisam zadovoljan na koji način izgleda naša političko partijska scena. Za sada imamo manjak jednog broja dovoljno efikasnih velikih političkih stranaka. Po mojoj proceni za ovu ulogu mogu da pretenduju isključivo samo dve stranke, to su komunisti koji su sačuvali svoju snagu još vremena Sovjetskog Saveza i stranka Jedinstvena Rusija. Između te dve stranke se vodi jedna oštra politička borba. Sve ostale stranke u velikoj meri su virtuelne stranke. Te stranke po pravilu funkcionišu samo u velikim gradovima i uglavnom nemaju konkretan plan svog rada i skoncentrišu se uglavnom oko negativnog plana, a to su napadi na vladajuću stranku. Ja sam kao građanin Rusije zabrinut i ne slažem se sa ovakvom situacijom, jer stvaramo jedan otvoreni demokratski sistem kada stranci mogu da konkurišu između sebe. Stvarno se ne primenjuje kineski model kada naizgled postoji više stranaka, ali u stvarnosti jedna stranka vodi sve. Mi smo jedna ozbiljna stranka i shvatamo da će ti politički procesi ići jednim konstruktivnim tokom, a ne destruktivnim. Rusija je jedna složena konstrukcija. Lenjin i Staljin su podmetnuli jednu bombu kada su stvorili više nacionalnih jedinica, jer imamo ogromnu teritoriju i nivo života se drastično razlikuje. Imamo najmanje četiri religije. Pravoslavlje je osnovna religija, a pored njega imamo još jedan veliki broj drugih religija. Ukoliko hoćemo da ti procesi krenu jednim nekontrolisanim tokom doći ćemo u situaciju da zemlja može da pukne kao što je svojevremeno Sovjetski Savez. Krećemo se ka budućnosti korak po korak bez nekih radikalnih poteza. Odgovor na političke stranke ne ostvaruje se samo nalogom iz Kremlja, već je njihovo stvaranje moguće samo kada postoje određeni uslovi za to. Sada se trudimo da stvorimo situaciju da motivišemo stranke i pokrete da aktivnije učestvuju u političkim procesima.   Neću sada da nabrajam sve te zakonodavne mere koje se preduzimaju, ali ih ima puno i one su usmerene da bi stvorile višepartijski sistem.

Zapadni analitičari predstavljaju kao „jedinu demokratsku alternativu Putinovom režimu“ deo NVO sektora i „liberalni pokret čvrsto opredeljen za reforme“? Koliko u javno-političkom životu u Rusiji učestvuje takozvani nevladin sektor, koji je u Srbiji obavio, kao što vam je poznato, jedan destruktivan posao?
Mi smo se nalazili u sličnoj situaciji i uspeli smo to da sprečimo. Bitno smo ograničili delovanje nevladinog sektora i uskratili smo punomoćje mogućnosti tih organizacija u političkoj sferi. To apsolutno ne podrazumeva zabranu građanima da učestvuju u političkom životu Rusije. Ukoliko građani žele da se bave politikom onda treba da se učlane u neku političku stranku po želji. Ako građani žele da se bave ljudskim pravima, ekologijom itd, onda tu postoje nevladine organizacije i druga udruženja. Sada imamo izuzetno jake kriterijume stvaranja političkih stranaka u zemlji. Trenutno je, prema ovim kriterijumima, registrovano sedam političkih stranaka, od kojih četiri imaju svoje predstavnike u nacionalnim parlamentu, a ostale stranke su prisutne u regionalnim parlamentima. Ne mogu da odgovorim ni ja niti bilo ko drugi koliko treba da bude političkih stranaka u zemlji. Jasna su pravila igre za sve.
Nećemo na teren delovanja političkih stranaka pustiti da budu aktivne nevladine organizacije.

Da li se popravila ekonomska situacija u Rusiji?
Mi smo prevazišli taj proces ekonomske krize mnogo lakše nego nekoliko godina unazad, a od 1998. godine uspostavljena su nova pravila. Zadnje dve godine realna primanja građana nisu nažalost porasla, ali je sasvim sigurno da se nisu umanjila. Što se tiče najmanje zaštićenih staleža stanovništva, mi smo otišli korak napred i poboljšali smo situaciju, a tokom zadnjeg perioda povećali smo penzije sveukupno za 40 posto. Ni jedno od drugih zemalja nije imalo tu mogućnost, ali mi smo to učinili. Nažalost rezultat toga je da imamo neizbalansiran budžet i deficit budžeta. Imamo šest triliona rubalja ukupne prihode, a tri triliona rubalja ili oko 100 milijardi dolara deficit u budžetu. Ista je situacija bila i prošle godine kada smo imali deficit budžeta od oko 100 milijardi dolara. Mi smo taj manjak uzeli iz rezervnog fonda, koji je stvoren zahvaljujući cenama energenata. Prošle godine se naš ekonomski rast smanjio za osam posto. Ove godine ćemo najverovatnije izaći na nulu i to zahvaljujući našem rezervnom fondu. Za sada imamo prognozu da će bruto društveni proizvod porasti za četiri odsto. Nadam se da ćemo moći da ispunimo sve socijalne obaveze koje smo preuzeli. Najbitnije je da smo shvatili da ne možemo da budemo u zavisnosti od svetskih kretanja kada su u pitanju energenti i gas. Mi moramo na odlučan način da menjamo strukturu naše ekonomije, to jest modernizacija o kojoj se mnogo govori zadnjih godina, koja bi podrazumevala efikasnost rada, povećanje energetske efikasnosti naše zemlje, ulaganje u visoku tehnologiju, nuklearnu energiju, biotehnologija, farmaceutska industrija, telekomunikacije i veze i istraživanja u kosmosu. To su pravci i oblasti u kojima planiramo da očuvamo svetsko liderstvo.

Nemamo utisak da je Rusija posebno zadovoljna kada su u pitanju ruska ulaganja u Srbiju. Imamo utisak da to funkcioniše sa određenim problemima. Kako komentarišete te smetnje prilikom ruskih ulaganja?
Čini mi se da se robna razmena između Rusije i Srbije tokom protekle godine smanjila za više od 40 odsto. Ali mislim da su tu u pitanju objektivni, a ne subjektivni razlozi. Napravili smo veliki napredak u saradnji sa Srbijom u oblasti energetike. Što se tiče Južnog toka, mislim da su ti projekti saradnje od velike važnosti za Rusiju. Posle 2015. godine kada taj tok bude proradio onda ćemo osetiti posledice ulaganja. Potpuno je jasno da našu saradnju ne možemo samo da svodimo na izgradnju gasovoda i skladišta gasa.

Da li Vaš stav ostaje nepromenjen kada je u pitanju sudbina srpske Pokrajine Kosova i Metohije, a to je da je to sastavni deo teritorije Srbije? Da li ste još uvek veći Srbi od nekih Srba?
Naš stav ostaje nepromenjen. Kosmet je sastavni deo Srbije. U velikoj meri taj naš stav je određen zahvaljujući tradicionalnom prijateljstvu naša dva naroda i dobrim odnosima Rusije i Srbije. To je bitno, ali ne i glavni razlog određivanja našeg stava po pitanju sudbine Kosmeta. Najbitnije od svega je naše viđenje osnova međunarodnog prava, a to je pre svega poštovanje Ustava Ujedinjenih nacija i Helsinškog akta Saveta bezbednosti UN. Ponekad čujem mišljenje da podržavamo Srbiju u borbi za očuvanje Kosova u njenom sastavu samo da ona ne bi pristupila NATO-u ili da se ne bi ponašala na način na koji Rusija ne želi. To nije tačno. Ne slažem se sa tim izjavama. Potpuno sam ubeđen da naš stav u vezi sa Kosmetom neće biti promenjen ni u drugim uslovima. Jedini način kako bi se taj stav promenio jeste da se pronađe neki način rešavanja problema, ali koji bi zadovoljio i Beograd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *