Почетна / Свет / Kijev u ruskoj orbiti

Kijev u ruskoj orbiti

Piše Bogdan Đurović

Dobivši neophodne ekonomske podsticaje iz Moskve, ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odobrio boravak ruske ratne flote do 2042. godine, čime je otpočela reintegracija Ukrajine u sferu interesa Ruske Federacije

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, samo tokom prva dva meseca po stupanju na dužnost, povukao je nekoliko dalekosežnih poteza kojima kreira budućnost, ne samo svoje zemlje, godinama i decenijama unapred. Novi strateški rusko-ukrajinski paket dogovoren između Janukoviča i Dmitrija Medvedeva u ukrajinskom prigraničnom Harkovu, koji se samo površnim tumačenjem može svesti na formulu „gas za flotu“ (30 odsto niža cena gasa za Ukrajinu u zamenu za ostanak ruske ratne Crnomorske flote na Krimu do 2042. godine), izaziva gotovo tektonske poremećaje na evroazijskoj mapi i njenom najosetljivijem delu, gde se vekovima sudaraju Istok i Zapad. Iz činjenice da su se dvojica predsednika trudila da ovaj sporazum, već nazvan „Harkovskim paktom“, prikažu samo u okviru pomenute formule, naslućuju se mnogo šire razmere ove alijanse u nastanku. Kako i sam Janukovič kaže, „planovi su veoma veliki, a sada treba napraviti prve korake“.

RUSKA BUDUĆNOST UKRAJINE
Uoči januarskih predsedničkih izbora Janukovič je davao umereno proruske izjave, uvek ističući da će i Evropska unija biti visoko na listi njegovih spoljnopolitičkih prioriteta. Sa druge strane, nije skrivao da je protiv ulaska Ukrajine u NATO, ali mnogi to nisu želeli da čuju. Posle pobede na izborima i inauguracije 25. februara, Janukovič se u prvu inostranu posetu uputio u Brisel, u sedište Evropske unije. Mnogi domaći i strani analitičari požurili su da ukažu da Janukovič na taj način „priznaje realnost“, da je svestan da je budućnost Ukrajine na Zapadu i da je to poruka Moskvi gde je njeno mesto. Drugim rečima, da je evroatlantska i antiruska politika njegovog prethodnika Viktora Juščenka bila ispravna. Ovim posmatračima kao je promaklo da je Janukovič, posetivši sedište EU u Briselu, u širokom luku zaobišao centralu NATO-a, koja se nalazi u istom gradu. A nekoliko dana kasnije, Janukovič je ukinuo i ukrajinsku državnu komisiju za NATO integracije, uz obrazloženje da više neće biti potrebna.
Iako je najpre posetio Brisel, Janukovič je samo pet dana kasnije doputovao i u Moskvu (5. marta). Dokazujući da ima potpuno drugačije viđenje realnosti na postsovjetskom prostoru od teledirigovanih analitičara – posetu ruskoj prestonici ponovio je i kroz tačno mesec dana (5. aprila). Domaćin mu je i tada bio Medvedev, koji je samo dve nedelje posle njihovog poslednjeg susreta učinio posetu Harkovu (21. aprila), a pet dana kasnije Ukrajinu je posetio i premijer Vladimir Putin. Međutim, ni to nije sve – 17. i 18. maja Medvedev će ponovo biti kod Janukoviča. Ovog puta u Kijevu, gde ruski predsednici nisu dolazili u poslednjih pet godina. Reklo bi se: dinamika susreta na vrhu bez presedana, sa četiri predsedničke posete za samo dva meseca. Pod uslovom, naravno, da Janukovič u međuvremenu još jednom ne skokne do Moskve, recimo povodom Dana pobede.
Prozapadni analitičari koji su prognozirali „evropsku budućnost Ukrajine“ zasigurno su šokirani takvim razvojem događaja. Izvlačenje dalekosežnih zaključaka samo zbog toga što je Janukovič najpre posetio Brisel, bilo je očito nepouzdano i pogrešno. Ne treba zaboraviti da su prevejani rusofobi Viktor Juščenko i njegov gruzijski kum Mihail Sakašvili – svoje predsedničke mandate započinjali baš posetama Kremlju. I kroz samo nekoliko godina došli u poziciju da ruski lideri ne žele sa njima da se pojave ni u istoj sali. Ukrajinac je već preseljen na smetlište istorije. Sa osvojenih ponižavajućih 5 odsto glasova, Juščenko je postigao najslabiji izborni rezultat od svih aktuelnih predsednika u novijoj svetskoj istoriji. Njemu je jasno zašto. A, oko ratobornog Gruzijca sve više se steže omča narodnog nezadovoljstva. I njemu postaje sve jasnije.
Rezultat dinamičnih dvomesečnih rusko-ukrajinskih pregovora jeste potpuni obrt u odnosu na sve viđeno u prethodnih pet godina. Umesto 330 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, Ukrajina će već od ovog aprila plaćati ruskom Gazpromu 100 dolara manje. Janukovič i Medvedev su izračunali da će za 10 godina, koliko važi sporazum, Kijev samo na razlici u ceni zaraditi oko 40 milijardi dolara! Takođe, za Ukrajinu će važiti princip formiranja cene za gas koji se primenjuje za unutrašnje tržište RF, i u tom smislu se može reći da ona postaje ruski region. Svoju lojalnost ruskim partnerima, Kijev je dokazao potpisivanjem sporazuma, kojim se ruskoj Crnomorskoj floti omogućuje da ostane u Sevastopolju i posle 2017, kada ističe ugovor iz 1997. godine. Produženje je na 25 godina, uz još pet, ukoliko ni jedna strana ne bude protiv. Dakle, do 2047.

Opozicija je u ukrajinskom parlamentu protestvovala zbog odluke Janukoviča da omogući crnomorskoj floti da koristi Krim i u naredne tri decenije

HARKOVSKI PAKT JANUKOVIČ-MEDVEDEV
Generalni direktor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov, objašnjava da Moskva u gasnim odnosima sa Kijevom prelazi na uslove koji su do sada važili samo za najbližeg saveznika – Belorusiju. To je već ozbiljan signal, jer je Ukrajina do pre samo nekoliko meseci važila za (polu)neprijateljsku državu, i Kremlj ju je držao pod svojevrsnim ekonomskim embargom. Medvedev je u Harkovu objasnio da je Rusija spremna da takve ustupke čini samo realnim partnerima, proverenim u praksi, a ne onima koji su to samo deklarativno. A Janukovič se nadovezao da Ukrajina sporazum o ruskoj ratnoj floti „posmatra u kontekstu formiranja kolektivne bezbednosti u Evropi“, odnosno novog koncepta Kremlja, zamišljenog za obuzdavanje ambicija Vašingtona u Evropi.
Simonov napominje da je 40 milijardi dolara za bazu u Sevastopolju mnogo i da se od Ukrajine očekuju i drugi ustupci. Treba imati u vidu da je deo „Harkovskog pak(e)ta“ i dogovor oko pojednostavljenja carinskih procedura i prenošenje pitanja međuregionalne saradnje pod okrilje centralnih vlasti. Stavljanje akcenta upravo na ova pitanja, može biti i znak da će se na tome mnogo više raditi u budućnosti, jer je ulazak Ukrajine u Carinski savez sa Rusijom (u njemu su već Belorusija i Kazahstan) trenutno glavni spoljnopolitički prioritet Moskve. To je početak integracije teritorija koje su nekada sačinjavale Rusku imperiju, na čemu godinama radi Putin, a sada i Medvedev. Da je Janukovič svestan istorijskog trenutka, može se videti i iz njegovih reči da „uspostavljanje granica nije rešilo probleme, već ih je dodatno zaoštrilo“.
Kada se sve ima u vidu, a posebno brzina kojom se dešavaju tako krupne promene, ne čudi ocena komentatora „Njujork tajmsa“ Ralfa Pitersa (izneta na „Foks njuzu“), da je „Putin neverovatno opasan za SAD“: „Biću iskren. On mi se ni najmanje ne dopada. Ali sam siguran da sjajno radi svoj posao. Šta je uradio premijer Vladimir Putin: on je preuzeo razbijenu zemlju sa potpuno uništenim sistemom odbrane, formirao jasnu politiku i – sviđalo vam se to ili ne, a meni se ni najmanje ne sviđa – na zadivljujući način podigao Rusiju. I, ma kako da mi je tužno da o tome govorim, ja ne vidim ni u jednoj partiji u SAD-u kandidata za predsednika koji bi mogao da igra na takvom nivou diplomatije i strategije“.
Ako ni Amerikanci ne mogu da pronađu dostojnog rivala ruskom premijeru, šta tek reći za gruzijskog predsednika Sakašvilija, koji po svemu sudeći sledeći ulazi na Putinov teren.

______________________

Grejaćemo se na slamu

Zbog potpisivanja sporazuma o ruskoj floti u Sevastopolju, opozicija Janukoviču preti impičmentom. Tvrde da je predsednik prekrišio član Ustava koji zabranjuje formiranje stranih baza na državnoj teritoriji. Vlast odgovara da nije reč o stvaranju nove, nego o bazi koja već dugo postoji i da su to objekti ukrajinske vojske, koje Rusija samo iznajmljuje. Jedan od najglasnijih je doskorašnji predsednik Juščenko, koji tvrdi da je „Ukrajina postala ruski kmet“. „Grejaćemo se na slamu, ali ćemo biti nezavisni“, poručuje Juščenko, dodajući da je reč o ruskoj vojnoj okupaciji. Prema poslednjim istraživanjima, više od 61 odsto građana Ukrajine podržava ostanak ruske flote na Krimu, dok se 22 odsto tome protivi. Procedura impičmenta u Ukrajini je veoma komplikovana i u više dosadašnjih pokušaja nije uspela.

_________________________

Južni tok od decembra 2015.

Posle otopljavanja između Moskve i Kijeva, pojavile su se spekulacije da će Rusija odustati od izgradnje gasovoda Južni tok, koji je zamišljen da zaobilazi Ukrajinu. Navodno, za Moskvu je mnogo jeftinije da koristi postojeće ukrajinske kapacitete, nego da gradi nove. Ne upuštajući se sada u detaljnu analizu, treba napomenuti da je upravo ovih dana svoju zainteresovanost za Južni tok iskazao i Bukurešt. A, samo tri dana posle Medvedevljeve posete Harkovu, Putin je otputovao u Beč i sa kancelarom Vernerom Fajmanom potpisao međudržavni sporazum o učešću Austrije u izgradnji Južnog toka. Putin je izjavio da Rusija ne odustaje od Južnog toka i da je spremna da snabdeva gasom Evropu narednih 100 godina. Šef Gazproma Aleksej Miler precizirao je da će Južni tok biti pušten u rad u decembru 2015. godine.

3 коментара

  1. ђорђе петровић

    дакле, све ово улива наду… одличан текст, сјајне вести…




    0



    0
  2. Zaista ovo su sjajne vesti.Bio sam uplašen natovskim prodiranjem na istok.Putin i Medvedev su uspeli da to blokiraju. Svaka im čast.Kamo lepe sreće da i se Srbija zbliži sa Rusijom.Ali našem jadnom Borisu Tadiću je važnija borba protiv opozicije nego sigurnost Srbije.Šta bi sa čovekom?Vlast mu udari u glavu.(Da li se radi o inteligentnoj glavi?)??????????.




    0



    0
  3. Spski vojnici, ne ucestvuju na paradi u Moskvi..?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *