Почетна / Свет / Budimpešta – prestonica ekstremnog nacionalizma

Budimpešta – prestonica ekstremnog nacionalizma

Piše Vlastimir Vujić

Prefiksi „internacionalno“ i „narodno“, u okviru kojih je 65. godina predstavljan interes Mađara, posle prvog kruga parlamentarnih izbora u toj zemlji, 11. aprila, zamenjeni su isključivo solucijama – „nacionalno“ i „mađarsko“!

Mađarska partija desnog centra Fides (koja tradicionalno na izbore izlazi u savezu s Demohrišćanskom narodnom partijom) osvojila je 52,8 odsto glasova, a krajnje desničarski „Pokret za bolju Mađarsku“ (Jobik) Gabora Vone – 16,7 odsto. Njihovi stranački programi gotovo su kompatibilni, spoljni i unutrašnje politički ciljevi gotovo su im isti, jedino su sredstva za njihovo ostvarenje različita (barem se tome javnost nada i – strepi!). Sabran rezultatski postotak Fidesa i Jobika već u ovom trenutku je skoro tročetvrtinski (69,5 odsto). Savezu demokratske omladine (Fidesu), koji predvodi bivši (sad već i budući) desničarski premijer Mađarske Viktor Orban, za dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu potrebna su još 52 poslanika (u prvom krugu osvojio je 206 od ukupno 386 mandata!), što je vrlo ostvarivo u drugom krugu izbora 25. aprila.

POLITIKA (NE) MOŽE BITI I NEŠTO DRUGO
Cenzus od pet odsto prešla je i nedavno osnovana organizacija, navodno „zeleno – liberalne“ orijentacije – „Politika može da bude i nešto drugo“ (LMP) – osvojivši 7,4 odsto glasova. I ako je, prema opštem mišljenju – prikrivena desničarska i nacionalistička – privukla je pažnju birača programom koji odlikuje ispunjavanje realnih i malih ciljeva. Iznenađenje za sve (i to prvorazredno) bilo je  što je više od polovine izbornog dana u štabu LMP provela i novoimenovana ambasadorka SAD-a u Budimpešti Eleni Cakopulos – Kunalakis (Amerikanka grčkog porekla, član Demokratske stranke Baraka Obame!). Mađarski mediji uveliko spekulišu da je tokom posete gospođe Cakopulos-Kunalakis (u Americi poznatoj kao vrlo aktivnoj levičarki!), bilo reči i o mogućnosti zajedničke strategije Mađarske socijalističke partije i stranke „Politika može da bude i nešto drugo“ pred završni izborni krug 25. aprila. Lider LMP Gabor Ivadi nije ni demantovao, niti potvrdio ovakve glasine.
Mađarski socijalisti (MSP), nakon osmogodišnje vladavine prelaze u opoziciju. Sa osvojenih 19,3 odsto glasova (2006. godine vlast su osvojili sa 43 odsto) biće drugi po snazi u Parlamentu. Ishod izbora za njih je svojevrsna kazna jer, uprkos hitno uzetom kreditu od 20 milijardi dolara od MMF, nisu uspeli da se izbore sa posledicama globalne ekonomske krize u zemlji. Mada su sve pokušali. Nezaposlenost u Mađarskoj prošle godine dostigla je stopu od 11,4 odsto, a privreda pad od 6,3 odsto (Orban je u predizbornoj kampanji obećao da će bez novog kreditnog zaduživanja ubrzano povećati zaposlenost, smanjiti poreze i olakšati poslovanje malih i srednjih preduzeća!).
Ildiko Lendvaji, predsednica poražene MSP, priznala je neuspeh, ali i obećala da će socijalisti biti konstruktivna opozicija, koja ima svoj program i koja neće dozvoliti revanšizam nove vlasti u narednom periodu i povredu osnovnih prava ljudi.
Parlamentarni prag ovog puta nije uspeo da pređe Mađarski demokratski forum (MDF), osvojivši svega 2,6 odsto glasova birača (odziv birača bio 64,29 odsto!), dok stranke – Civilni pokret, Radnička partija, Mađarska socijaldemokratska partija, Ekološka partija i Mađarska partija pravde i života – nisu dobile nijedan procenat. MDF će, kako se predviđa, doživeti sudbinu liberalnog Saveza slobodnih demokrata (SDS), koji se raspao i praktično nestao s političke pozornice, mada su te dve stranke bile najuspešnije na prvim višestranačkim izborima u Mađarskoj 1990. godine!

U dvodecenijskom višestranačju narod im najviše verovao, ali sa globalnom ekonomskom krizom, i sve većom korupcijom u zemlji, narod im je okrenuo leđa: Atila Mešterhazi, kandidat Mađarske socijalističke partije za novog premijera

ZABRINUTA I EVROPSKA UNIJA
Kako predsedništvo Evropske unije gleda na rezultate parlamentarnih izbora u Mađarskoj? Pozdravlja i… brine! Državni sekretar za evropska pitanja Španije (koja do kraja juna predsedava EU), Dijego Lopes Garido, napominje da Fides treba jasno da pokaže da je „proevropska stranka“, vrlo vidljivo odvojena od populističkog, radikalnijeg političkog sektora sa ekstremne desnice! „Moramo svi da radimo da bi unutar EU položaj populista, ksenofoba, antisemita i radikalnih nacionalista dobio najmanju moguću podršku“, rekao je Garido! A novi mađarski mandatar Viktor Orban prve dve čestitke dobio je iz Beča upravo od takvih! Jednu od šefa ultradesničarske Slobodarske stranke Hajnca Kristijana Štrahea, a drugu od vicekancelara, narodnjaka Jozefa Prela!
Dvojica alpskih političara, izvesno, nisu zaboravila gest Viktora Orbana od pre ravno decenije, kada je koalicija austrijskih narodnjaka sa slobodarima podstakla sve Unijske članice da zavedu bilateralne sankcije Austriji. Šef tadašnje mađarske vlade Orban (kada je prvi put trijumfovao imao je mandat od 1998. do 2002. godine) uputio je poziv austrijskoj vladi da poseti peštanski Parlament – ne hajući za posledice (iako je postojala velika bojazan da bi takav korak mogao da uspori evropske integracije Mađarske).
„Konzul“ Panonije nikada nije odstupio od svog populističkog stila, a da bi usredsredio pažnju na sebe neretko je prelazio i granicu političke (i zakonske!) tolerancije. Porede ga s posleratnim idolom nacije Imreom Nađom (streljanim 1956. godine), potom s prvim premijerom Mađarske nakon uvođenja parlamentarne demokratije Jožefom Antalom, ali i s diktatorom – Miklošem Hortijem!

KO JE VIKTOR ORBAN?

Politički analitičari tvrde da je Orban od svega – ponešto! Prihvatio je principe demokratije u prvim tranzicionim godinama. Odlučnost da ga podrži „ulica“ pokazao je posle izgubljenih izbora 2002. godine, organizujući serije uličnih protesta pod parolom: „Otadžbina se ne može poslati u opoziciju“. Najzad, nacionalističko poimanje dokazao je čvrstom rešenošću o dodeli državljanstva i biračkog prava Mađarima izvan Mađarske (plan se dovodi u vezu s hortijevskom doktrinom o mađarskoj suprematiji u panonsko-karpatskom basenu!). Sa još 52 mandata Orbanova stranka (što on ne dovodi u pitanje), mogla bi da postane jedina vladajuća partija u Evropi sa dvotrećinskom većinom u parlamentu i odmah bi pristupila promeni Ustava kojom se omogućuje sticanje dvojnog državljanstva sunarodnicima u okolnim zemljama! Novog-starog premijera nimalo ne interesuje što četiri države (od sedam), s kojima se Mađarska graniči ne dozvoljavaju kategoriju dvojnog državljanstva!
Pripremio je Orban i „predvarijantu“, koju će pravno ozvaničiti dogodine u ovo vreme, kada Mađarska bude predsedavala Evropskom unijom! Katapultirao je nedavno u medije izraz „nacija zajedničke kulture“!? Ona obuhvata postojanje takvih nacionalnih zajednica, čiji su jezici, kultura i svest o zajedničkoj istoriji  uokvireni teritorijalnom celovitošću, bez obzira na njihovo državljanstvo! Odgovornost za ove „kulturološke nacije“ snosi matična zemlja, time će se sprečiti integracija i asimilacija u većinsku naciju, a zahtev neće biti praćen striktnom potrebom za menjanjem granica (sic!).
Očigledno, da je i najnoviji „projekat“ Viktora Orbana samo providna „prikrivka“ za konačno teritorijalno ujedinjenje Mađara koje godinama priprema! Ovakav predlog u Evropi jedino još odgovara Nemačkoj! I nijednoj državi više.
I ko se to usuđuje da kvari političku i ljudsku harizmu Viktora Orbana!? Zaista, ko? Njegov stranački kolega i funkcioner Žolt Bajer nije se libio da ukaže ko je krivac za Orbanov negativan imidž, uglavnom među nemađarima i u regionu. Komentarišući za budimpeštanski dnevni list „Mađar Hirlap“, Bajer je optužio novinare! I to ne sve. Samo one jevrejskog porekla (!). Njima ne bi trebalo dozvoliti da stalnim sofisticiranim atacima na Orbanma skrnave ugled mađarske nacije, zaštitnički je ustvrdio!
„Orbanov primer upućuje na zaključak da demokratske slobode, nažalost, podrazumevaju i slobodu izbora da se iz štete ništa ne nauči“ – ne bi trebalo izostaviti ni reči mađarskog književnika i filozofa Đerđa Konrada za kraj priče o drugom početku Viktora Orbana. Početku  gde je pre osam godina (za)stao u realizaciji svojih nauma. Koliko brojnih, toliko, uglavnom i – konfliktih! Jedanaestog aprila dobio je novu priliku da ih nastavi!

__________________

Mađarski politički kabare

Da li postoje mogućnosti da se pregledaju partijske kase. Da, postoje – kaže ovaj izborni plakat LMP, čiji članovi tvrde da je netransparentnost finansiranja političkih stranaka u Mađarskoj (zbog tajnosti transfera velikih suma novca!) na drugom mestu kriminalnih aktivnosti

Državna izborna komisija produžila je izbornu tišinu u prvom krugu nakon zatvaranja glasačkih mesta čak tri časa duže! Do „produženog“ izjašnjavanja došlo je zbog promene Izbornog zakona iz 2007. godine, kada je precizirano da svi oni koji će se na dan glasanja naći izvan mesta prebivališta, mogu da obave građansku dužnost samo na jednom mestu u 176 pojedinačnih izbornih jedinica.
Ranije je, uz prethodnu prijavu, moglo da se glasa na bilo kom biračkom mestu uz ličnu kartu, ali je (kako bi se sprečila moguća zloupotreba tog prava i eventualno višestruko glasalo) odlučeno da se glasanje može obaviti samo na jednom, unapred određenom mestu. To je dovelo do stvaranja dugačkih redova na tim izbornim mestima, a svako ko je došao pre 19 časova, kada su zatvarana biračka mesta, imao je pravo da glasa. U nekim slučajevima, u tim redovima našlo se i više od 700 ljudi!
DIK je pet minuta pre predviđenog zatvaranja birališta, dakle u 18.55 sati, odlučio da se, shodno zakonu, izborna tišina produži sve dok i poslednji građanin s pravom glasa ne okonča posao, ali su pojedini mediji, u međuvremenu, već objavili preliminarne rezultate! Uz to, podaci o ishodu glasanja su sve vreme mogli da se pronađu na internetu, što je odluku o izbornoj tišini učinilo besmislenom!
„Reč je o još jednom mađarskom apsurdu, o političkom kabareu, koji donosioci pomenute izmene zakona nisu predvideli“, kratko je za medije ocenio ovu odluku DIK poznati mađarski politikolog Andraš Giro – Šoš.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *