ALEKSANDRA SMILJANIĆ Prodajom „Telekoma“ Vlada pravi fatalnu grešku

Razgovarao Uglješa Mrdić

Dr Aleksandra Smiljanić, ministar telekomunikacija u drugoj Vladi dr Vojislava Koštunice (2007-2008), u intervjuu za „Pečat“ objašnjava razloge zbog kojih nikako ne bi trebalo prodati jedno od strateški najvažnijih javnih preduzeća u Srbiji – „Telekom Srbija“

„Protiv sam privatizacije ‘Telekoma Srbije’, sad ili bilo kad, jer će kompanija koja kupi to javno preduzeće imati monopol na srpskom tržištu, pa će moći proizvoljno da otpušta radnike i diže cene, a država nema mehanizme da to spreči“, kaže u intervjuu za „Pečat“ nekadašnja ministarka telekomunikacija dr Aleksandra Smiljanić. Prema njenim rečima dok je „Telekom“ u državnom vlasništvu, milijardu evra prihoda te kompanije moći će da koristi za kupovinu tehnologije ili usluga od domaćih kompanija. Kad „Telekom“ pređe u vlasništvo strane firme to više neće biti slučaj.
Ona navodi da je najčešće obrazloženje za privatizaciju da država nije sposobna da efikasno vodi tu firmu, iako je činjenica da su u mnogo liberalnijim zemljama, poput Belgije, Italije, Slovenije, Finske, Danske ili Norveške kompanije koje su pandan „Telekomu“ i dalje u vlasništvu države.
Ona smatra da nije na mestu ni tvrdnja da će stranci više investirati jer će im biti cilj da što pre vrate uložen novac. Ni argument da je fiksna telefonija u lošem stanju, po rečima Aleksandre Smiljanić, nije tačan jer prema zvaničnim podacima od 100 građana Srbije 41 ima fiksni telefon, što je više nego u regionu i iznad evropskog proseka.
Nekadašnja ministarka posle odluke o pokretanju postupka za prodaju „Telekoma“ 6. aprila ove godine zajedno sa naučnim radnicima, univerzitetskim profesorima i stručnjacima iz oblasti telekomunikacija uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije Boris Tadiću. Do zaključenja ovog izdanja „Pečata“ nikakav odgovor iz kabineta predsednika Republike nije stigao.

U poslednje vreme dosta ste angažovani u javnosti povodom najave Vlade Srbije da će „Telekom Srbija“ biti prodat. Koji su glavni razlozi Vašeg angažovanja? Da li očekujete da će Vam srpska vlast odgovoriti na pitanja koja ste uputili javnosti?
Svojim angažovanjem pokušavam da sprečim prodaju „Telekoma“ zato što sam uverena da bi takav potez imao nesagledivo loše posledice po srpsku ekonomiju, državu i društvo. Takođe, borim se da moji studenti kada diplomiraju mogu da nađu posao u zemlji, i da mogu da vode modernizaciju i tehnološki napredak države. Vlast će kad-tad morati da odgovori na pitanja koja joj je postavila stručna javnost.

U više navrata ste istakli da država ne bi trebalo da proda većinsko vlasništvo u „Telekomu Srbije“. Zašto?
Ima puno razloga, ja ću navesti samo najvažnije. Pre svega „Telekom“ poseduje telekomunikacionu infrastrukturu, koja je građena decenijama i u koju smo svi mi ulagali. Takva infrastruktura ne može lako i brzo da se ponovo izgradi. Preko ove infrastrukture „Telekom“ pruža usluge građanima, državnim institucijama, institucijama od izuzetnog značaja, preduzećima i ove usluge donose ogromne prihode od kojih jedan značajan deo odlazi u budžet. Država preko „Telekoma“ na najpouzdaniji mogući način može da omogući građanima i institucijama adekvatne telekomunikacione usluge. Istovremeno, država može i da podrži domaću industriju tako što će „Telekom“ kupovati opremu, usluge i softver od domaćih firmi. Kad se „Telekom“ proda o njegovim prihodima odlučuje strana firma, koja će ih usmeravati van Srbije. S obzirom da je „Telekom“ dominantan na tržištu i ne može u skoro vreme dobiti pravu konkurenciju, strana firma koja bi kupila „Telekom“ će moći da podiže cene, da pruža usluge proizvoljnog kvaliteta, kao i da otpušta radnike. Jednom rečju, telekomunikacioni operator, odnosno preduzeće kao što je „Telekom“, predstavlja sastavni deo države i kao takav ne sme da se prodaje.

Imajući u vidu da je nemački „Dojče Telekom“ preko grčkog OTE-a već vlasnik 20 odsto akcija „Telekoma“, a 40 odsto akcija raspoloživo je za prodaju, da li će „Telekom Srbija“ na kraju završiti u rukama „Dojče Telekoma“?
Ne znam, nadam se da će ostati u rukama države Srbije.

Svojim angažovanjem pokušavam da sprečim prodaju „Telekoma“ zato što sam uverena da bi takav potez imao nesagledivo loše posledice po srpsku ekonomiju, državu i društvo

Kako će se prodaja „Telekoma“ odraziti na domaću industriju telekomunikacione opreme?
Kao što sam rekla, dok država Srbija poseduje „Telekom“, ona može da pospešuje razvoj domaće industrije tako što će „Telekom“ kupovati proizvode domaćih proizvođača. Kada se „Telekom“ proda, možemo očekivati da će strana kompanija kupovati opremu od svojih dobavljača, najverovatnije iz svoje zemlje, jer je to praksa u svetu. Prodaja „Telekoma“ će imati jako loše posledice po našu informaciono komunikacionu industriju. Kada domaće firme prodaju opremu ili softver „Telekomu“, one dobijaju reference koje im po pravilu pomažu da prodaju svoje proizvode i u inostranstvu. Tako da će prodaja „Telekoma“ ugroziti i izvoz IKT firmi.

Možete li nam napraviti paralelu perioda kada ste Vi bili ministar za telekomunikacije i sada kada Ministarstvo za telekomunikacije vodi Jasna Matić? Na šta ste ponosni što ste uradili kao ministar u kratkom mandatu (2007-2008), a šta ste planirali da uradite a niste što zbog nedostatka vremena što zbog pritisaka koje ste imali?
Ministarka Jasna Matić nije pružila otpor prodaji „Telekoma,“ utisak je da se ona ili sa tom odlukom slaže, ili da prihvata odluke drugih. Kada su se pojavile ideje da se proda „Telekom“, ja sam bila vrlo decidirano protiv ovakvih inicijativa, koje po pravilu nisu bile obrazložene. Mislim da je ovo najvažnija odluka u oblasti telekomunikacija, i da vlada pravi fatalnu grešku donoseći odluku da „Telekom“ proda.
Posebno sam ponosna na našu akciju lokalizacije besplatnog softvera, odnosno prevođenja popularnih softvera na srpski. U roku od nekoliko nedelja imali smo 30.000 preuzimanja ovog softvera sa naše veb strane. Ovaj softver može da se koristi u školama, preduzećima, državnoj upravi i da donese velike uštede. Nisam, međutim, primetila da ga je država iskoristila na ovaj način. Takođe smo završili pravilnik za fiksni bežični pristup, koji je utvrđivao pravila za podelu licenci po okruzima. Međutim, taj pravilnik je bio iznenada zaustavljen, a novo ministarstvo ga nije preuzelo. Pravilnik je bio jako važan, jer bi, da je primenjen, povećao konkurenciju u pristupnoj mreži, odnosno mreži od lokalnih centrala do korisnika, a koju je inače najteže ostvariti. Preko fiksnih bežičnih mreža mogu se pružati usluge brzog interneta, mobilne i fiksne telefonije. One se jednostavno i brzo grade, i prikladne su i za ruralna područja. Izdavanjem licenci po okruzima učinili bi licence pristupačnim i srpskim preduzećima, koja su tipično mala. Naime, licence bi uključivale obavezu pokrivanja područja na koje se licenca odnosi baznim stanicama, jer  srpske, tipično male, firme ne mogu da prihvate takvu obavezu za celu teritoriju Srbije, ali mogu da prihvate lokalno pokrivanje, odnosno u okruzima.

U Hrvatskoj je pretplata povećana za nekoliko puta pre nego što je „Dojče telekom“ kupio „Telekom Hrvatske“. Da li se i u Srbiji dešava isti hrvatski scenario?
Da, ovo što se dešava liči na hrvatski scenario. Pretplata je pre ovog poslednjeg povećanja cena bila znatno viša i u drugim zemljama regiona gde su telekomunikacioni operatori takođe prodati. Dakle, odobravanjem povišenja cene i zatim prodajom „Telekoma“, država direktno preliva pare iz džepova građana u stranu firmu.

Istakli ste bezbednosni aspekt prodaje „Telekoma“. Možete li nam reći nešto više od tome?
Informacije mogu da se zaštite na primer šifrovanjem. Međutim te šifre mogu i da se razbiju. Kada strana firma ima infrastrukturu, ona može bez problema da izvesno vreme prati podatke i da šifre razbija, te da podatke dešifruje i prikuplja. Osim toga šifrovanje i slične metode su skupe i usporavaju komunikaciju.

Kakvi rezultati se mogu očekivati uvođenjem konkurencije? Kakve usluge i koliko niže ili više cene?
Prava konkurencija je uvek dobra. Ali mora se shvatiti da je telekomunikaciono tržište po prirodi manje konkurentno od drugih tržišta, jer je vrlo teško izgraditi kompletnu infrastrukturu koju ima „Telekom Srbije“. Čak i na najliberalnijem telekomunikacionim tržištima dominiraju telekomunikacioni operatori koji su nastali razvojem telefonske mrežne infrastrukture kao što je slučaj sa „Telekomom“. Naime, mrežna telefonska infrastruktura se gradila u svim zemljama više od stotinu godina i vrlo ju je teško sustići. S obzirom da su telekomunikacione usluge neophodne svima, a konkurencije nema puno, ovo je po prirodi stvari profitabilna delatnost koja donosi ogromne prihode. To je jedan od razloga zašto „Telekom Srbije“ ne treba prodati. Moje je uverenje da „Telekom“ Srbije ne treba da se proda, ali da treba liberalizovati telekomunikaciono tržište, što trenutno nije slučaj. „Telenor“, koji je dobio licencu za fiksnu telefoniju, zapravo je dobio opseg brojeva, ali nema infrastrukturu. U cilju poboljšanja telekomunikacione infrastrukture smatram da treba dati koncesiju za EPS-ovu mrežu optičkih kablova. Ovo je međugradska mreža koja ne ide do krajnjih korisnika, pa bi firma koja bi kupila tu mrežu bila motivisana da gradi pristupnu mrežu do krajnjih korisnika, dok kupac „Telekoma“ neće imati tu motivaciju, jer „Telekom“ već ima kompletnu mrežu. Takođe bi trebalo dati licence po okruzima za fiksne bežične pristupne mreže čime bi se povećala konkurencija, i uključile male firme u izgradnju infrastrukture. Te male firme bi zatim prihodovale od pružanja telekomunikacionih usluga. Ovakva konkurencija bi uticala na „Telekom“ da efikasnije posluje. A s druge strane, država bi i dalje imala mogućnost da utiče na razvoj telekomunikacija u Srbiji, kao i na kvalitet i cenu telekomunikacionih usluga što je preduslov za normalno funkcionisanje države i društva.

Takođe ste istakli da pored „Telekoma“ preduzeća poput EPS-a i „Železnice“ apsolutno treba da ostanu u državnom vlasništvu. Zašto?
To su takođe infrastrukturna preduzeća slične važnosti kao i „Telekom“.

Šta očekujete od tendera za izbor savetnika za prodaju 40 odsto državnih akcija u „Telekomu Srbije“, kojeg je objavilo Ministarstvo finansija Srbije?
Biće potrošene pare poreskih obveznika na privatizacionog savetnika da bi se donosile odluke koje su suprotne interesima tih istih poreskih obveznika.
Želela bih da iskoristim ovu priliku da pozovem vaše čitaoce da pruže podršku otvorenom pismu predsedniku Tadiću povodom najave prodaje „Telekoma“. U tom pismu svoj negativan stav prema najavljenoj prodaji „Telekoma“ izrazili su rektor Univerziteta u Beogradu, dekani Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu,  Elektronskog fakulteta u Nišu, i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, dr. Nebojša Popov, prof. dr. Časlav Ocić predsednik odbora za ekonomske nauke u SANU, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu i drugi. Podršku pismu su dali brojni profesori univerziteta u Srbiji i univerziteta u drugim zemljama, inženjeri, ekonomisti, radnici „Telekoma“, studenti i mnogi drugi. Pismo se može naći na sajtu http://www.balkanmagayin.net/otvoreno_pismo.aspx

11 коментара

  1. Avatar

    Državno preduzeće kod ”pametnih država”povereno je na upravljanje Državi:stručnom timu menadžera, sposobnih za tu vrstu posla.”Pametne države” imaju i mehanizam za kontrolu poslovanja Državnog preduzeća kojim upravlja Država…Zašto u Srbiji Državnim preduzećem ne upravlja Država već Državnim preduzećem upravlja PARTIJA e to je pitanje na koje zaista želim odgovor?Kakva je sudbina takvog Državnog preduzeća i ko je tvorac ovog modela?

  2. Avatar

    Kada je Aleksandra Smiljanic bila ministarka, vladin Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine bila je predvidjena: “Postepena dalja privatizacija “Telekoma Srbija” uz mogucnost zadrzavanja paketa od strane drzave.” S druge strane, kada je sada Jasna Matic ministarka, iz izmenjenog i dopunjenog Akcionog plana iz 2009. godine izostavljena je citirana odredba, ali je zato Vlada ipak donela odluku o privatizaciji “Telekoma Srbija” bez zadrzavanja svog paketa akcija. Paradoksalno ponasanje – zar ne?

  3. Avatar

    Најсмешније је било објашњење премијера Цветковића: “Prodaćemo deo “Telekoma” zato što država ne treba da upravlja privredom, kad ne bismo prodali državne kompanije, onda bi Srbija bila komunistička, a ne zemlja sa tržišnom ekonomijom”.

  4. Avatar

    Aleksandra zaslužuje svaku pohvalu za svoje zalaganje za sprečavanje
    ”prodaje” telekoma (pre se može nazvati ustupanjem).
    Ona je jedna od retkih ljudi koja ima impresivan CV kopiram:

    Biografija [uredi]

    Aleksandra Smiljanić je završila Matematičku gimnaziju i diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na elektrotehnici na Univerzitetu u Prinstonu 1996. godine. Godine 1999. je doktorirala na istom univerzitetu sa temom Paketsko komutiranje sa terabitskim kapacitetom. Oblasti njenog rada su komunikacione mreže, arhitektura i kontrolni algoritmi internet rutera. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je docent, a radi i kao pridruženi profesor na Politehničkom univerzitetu u Njujorku i Stouni Bruk univerzitetu u istom gradu. Aleksandra Smiljanić je i rukovodilac projekta Ministarstva nauke „Implementacija kontrolera internet rutera“. Radila je u istraživačkim laboratorijama američke kompanije za telekomunikacije AT&T (engl. American Telephone and Telegraph Corporation ) od 1999. do 2004 i u laboratorijama multinacionalne informatičke kompanije NEC (engl. Nippon Electric Co, Ltd.) sa sedištem u Japanu, u toku leta 1997. i 1998. godine.
    Autor je brojnih radova sa kojima je učestvovala na konferencijama, kao i radova koji su objavljeni u časopisima. Ima dve patent aplikacije i sedam patenata, koji su registrovani u SAD, Evropi, Japanu i Kini.
    Bila je član programskog komiteta (Savet za definisanje testova za analizu performansi automatskog procesovanja i prenos informacija — TPC) Radionice za svičing i ruting visokih performansi (engl. IEEE Workshop on High Performance Switching and Routing) koje je organizovao IEEE – Institut elektro i elektronskih inženjera (engl. Institute of Electrical and Electronics Engineers) između 2002 i 2006. godine, IEEE Konferencije o globalnim telekomunikacijama (engl. IEEE Global Telecommunications Conference) održanoj 2004, kao i Radionice o kvalitetu usluga u višeservisnim IP mrežama (engl. Workshop on QoS in Multiservice IP Networks) 2003. i 2005. godine, i Međunarodne konferencije o informatici: Istraživanje i obrazovanje (engl. International Conference on Information Technology: Research and Education) održanoj 2003. godine.
    Takođe je i urednik dva informatička časopisa — OSA Džurnal on optikal Netvorking (engl. OSA Journal on Optical Networking) od 2003. godine, i časopisa IEEE Komjunikejšn Letrs (engl. IEEE Communication Letters) od 2005. godine
    Aleksandra Smiljanić je dobitnih brojnih nagrada:
    2000, 2002. Najbolji rad na IEEE konferenciji o svičingu i rutingu visokih performansi
    2000. Nagrada AT&T laboratorija za istraživački rad
    1993. Nagrada prof. Aleksandra Damjanovića za najboljeg studenta na odseku Telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
    1987. Oktobarska nagrada grada Beograda za izuzetne rezultate u oblasti matematike
    1987. Treća nagrada na 28. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi

  5. Avatar

    *Za razliku od ovih liberala, koji samo grubom zamenom teza mogu biti proglašeni komunistima, pravi komunisti anti-fašisti se svakako bore protiv onoga o čemu i Pavić govori. Oni su protiv „razbojničke ‘privatizacije’“ i protiv uticaja stranih ambasadora na formiranje ovdašnje vlasti. Razlog tome je što su, kao komunisti, za društvenu svojinu, a kao patrioti, za narodnu demokratiju, za to da naš narod samostalno odlučuje o svojoj sudbini. Ali, da ne bude zabune, oni nisu protiv privatizacije zato što je razbojnička, već zato što je privatizacija. Za njih je poštena privatizacija oksimoron, jer je svaka privatna svojina u osnovi pljačka. Unekoliko je Pavić u pravu, nacionalizacija koja se sprovodi u revoluciji je otimanje; ali uz važan dodatak – otimanje od onih koji su oteli (Marks bi rekao „eksproprijacija eksproprijatora“). Drugim rečima, nije revolucija izgovor za otimačinu, već je otimačina razlog za revoluciju. To je kao 1941. i kao, nadamo se, u skorijoj budućnosti…
    *
    Mario Kalik..

  6. Avatar

    *Bez ukidanja privatne svojine, naročito bez postavljanja tog pitanja na prioritetno mesto, teško se može zamisliti radikalna levica. Odnos prema ekonomiji je ključan, jer u poslednjoj instanci ekonomska baza određujući činilac. Pokreti za ova ili ona politička prava, lišeni antikapitalističke oštrice, ostaju unutar konteksta političke emancipacije koja ne dopire do šireg, društvenog oslobođenja. A o tom oslobođenju, bitno povezanom sa ukidanjem privatne svojine, Marks govori na briljantan način: „Vi se užasavate što mi hoćemo da ukinemo privatnu svojinu. Ali u vašem postojećem društvu privatna svojina ukinuta je za devet desetina njegovih članova; ona upravo i postoji zato što ne postoji za devet desetina. Vi nam, dakle, prebacujete što hoćemo da ukinemo svojinu koja ima za nužnu pretpostavku to da ogromna većina društva bude bez svojine. Jednom reči, vi nam prebacujete da hoćemo da ukinemo vašu svojinu. Doista, mi to i hoćemo“.

  7. Avatar

    Potpuno se slazem da Telekom Srbija ne treba NIKAD prodati, ni po koju cenu. Samo bih ispravio autorku teksta u pogledu vlasnistva danske drzave nad TDC (pre 1997. – TeleDanmark). Naime, 1997. je danska drzava prodala 42% akcija americkom investitoru “Ameritech” a godinu dana kasnije na berzi i ostatak akcija. Ubrzo je tu americku firmu preuzela druga firma (SBC), sto sad nije mnogo bitno. Danasnji TDC je u vlasnistvu “Nordic Telephone Company Holding ApS” a pet procenata ima ATP (penziono udruzenje). Dakle, danska drzava vec punih 12 godina nema udela u vlasnistvu TDC, koja je dominantna na trzistu komunikacija u toj zemlji. TELEKOM SRBIJA SE NE SME PRODATI!

  8. Avatar

    jedna od retkih ljudi koja ima impresivan cv?? sta je pisac hteo da kaze? …zanimljivo; ovo je pre svega politicko i pravno pitanje; i nema nikakve veze sa cv om; sta pokusavate da kazete? eto jos jedne srpske klasicne zablude … moje pitanje novinarima je zasto za vreme sluzbovanja ove ministarke nije nista uradjeno da se uvedu zakoni koji bi sprecili da strane firme preuzmu kriticne grane, tj da mogu da kupe vecinski paket ili da uopste dodje do ovog pitanja? Zasto su telefonske usluge mob telefonije u Srbiji skuplje nego bilo gde drugo u Evropi? sta je uradjeno na strategiji razvoja telekomunikacijq Srbije? da li postoji razvojna strategija ili ne? prvo su rasturene banke, niko nije ni mrdnuo, onda se u ministarstvu pojavila Smiljanic, meni nije jasno da li je ona profesor ili je politicar? retko jedno i drugo idu zajedno; sta je njen ucinak sem besplatnog softvera? jeste sirenje softvera po firmama je vazno ali sta ima jos od doprinosa? licno mislim da Smiljanicka nije bila za ministarsku fotelju, nema nikakvog iskustva u oblasti javnog upravljanja, ali ima cv? kaze neko, pa sta moze njen cv u ovom slucqju? ovako nece moci da spreci prodaju telekoma, ona moze da daje predloge kako bolje pristupiti razvoju telekoma, ali to ovde ne cini.

  9. Avatar

    Kada ne bi bilo korupcije, “Telekom” se nebi ni prodavao!

    Sećate se je vlast, na sva zvona, objavila da će se novac od prodaje “Mobtela” upotrebiti za izgradnju infrastrukture? A, kada je trebalo samo rekonstruisati Gazelu, opet posegli smo zaduživanju naših jadnih unuka…Valjda je njih, tako nemoćne, najlakše prevariti!

    Ovo nije vlast, ovo su prevaranti!

    PS Gde se dedoše milijarda i šesto miliona evra od prodaje “Mobtela”?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *