ALEKSANDAR ĐAJA Haški orkestar za (svadbe i) sahrane

U Tribunalu u Hagu prošlog petka održan je prolećni koncert na kojem su dva orkestra i hor izveli klasična i džez dela i tradicionalne melodije iz bivše Jugoslavije. U orkestrima i horu svirali su i pevali sudije, tužioci, branioci i službenici Tribunala iz mnogih zemalja, uz pomoć kolega iz više drugih sudova u Hagu. Pored dela Vivaldija, Čajkovskog, Mocarta i džez kompozicije Telonijusa Monka, na programu su bile pesme „Kad si bila mala, Mare“, „Kad ja pođoh na Bembašu“ i „Rasti rožmarin“, a koncert je zatvoren melodijom „Svilen konac“. Uz holandskog sudiju Alfonsa Orija i njegovog australijskog kolegu Kevina Parkera, u horu su, između ostalih, pevali i beogradski advokati Dragoljub Đorđević i Igor Pantelić. Prva violina bio je nemački sudija Kristof Fluge, drugu violinu svirao je švajcarski tužilac Stefan Vespi, a na violončelu ih je pratio sudija Stefan Trešel, takođe iz Švajcarske. Izvođače na preduskršnjem koncertu, toplo je pozdravilo više stotina zaposlenih u Tribunalu.

ŠTA ĆE MI POLOVAN NAROD
Ne mogu da verujem! Beogradski advokati Dragoljub Đorđević i Igor Pantelić ‘ladno su se pridružili muziciranju i horskom pevanju u ovom specijalnom „Haškom orkestru za (svadbe i) sahrane“ celokupnog srpskog naroda, za devastiranje njegove istorije, časti, dostojanstva, kao i za besramno žongliranje istinom o ratu na prostorima bivše SFRJ!
„Šta je to sa tim mojim narodom?“ – zapitao bi se Zoran Radmilović u „Kralju Ibiju“ –  „Zameniću ga za neki nov, šta će mi polovan narod, zamenim to pa koliko dobijem, nije važno… Moj narod je pretežno poljoprivredno-stočarskog, kafilerijskog tipa… On meni sve šapuće, tu mi samo šoroboće u uvo, samo mi ubacuje muhu u uhu… Oho, bože, šta neće glava da nam pati… samo da se ne zarati… Oj, narode… Kakvi glasovi, kakvi intenziteti glasova, kakva snaga intenziteta glasovnih mogućnosti u ovom trenutku razvoja. Neću da menjam narod, ipak, neka ostane, tak’i je kak’i je…“
Razume se, narod će da ostane, jer mora i nema kud… Ali, pojedinci, za koje je sudbina naroda postala samo „bloody business“, treba da napuste ovaj narod, ili makar da mu ne pomažu. Mogu da pevaju i na nekom drugom mestu, velika je ovo planeta. Mada, razumem ja i njih: teško je odoleti „Mocartu, Vivaldiju, Čajkovskom“, pogotovo sada kada je Evropski parlament odlučio da zatraži od Evropske unije da u Ujedinjenim nacijama pokrene postupak za produženje mandata Haškom tribunalu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Veliki je to izazov za njihove finansijske, pardon… za njihovu „snagu intenziteta glasovnih mogućnosti!“

KAD JE NEKO GLUP NE MOŽETE MU TO DOKAZATI
Srbi su u Hagu osuđeni na ukupno 904,5 godine zatvora, Hrvati na 171, bosanski muslimani dobili su 39,5, a kosovski Albanci „punih“ 19 godina. Pred sudije Tribunala izvedeno je 93 Srba, 31 Hrvat, 14 bosanskih muslimana i 6 kosovskih Albanaca. Dvojicu Srba još traže, a preko 10 Srba je preminulo u zatvoru ovog, nazovi suda. Slavko Dokmanović i Milan Babić izvršili su samoubistva vešanjem, a Milan Kovačević i predsednik Slobodan Milošević pronađeni su mrtvi. Od sto šezdeset i jednog optuženika, petorica Srba su umrla posle izručenja Hagu, dok su još dvojica Srba umrla tokom izdržavanja kazne. Prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS je, zbog verbalnog delikta, već 2594. dan u pritvoru Haškog kazamata!…
Komentator „Glasa Rusije“ se pita: „Što se Nirnberškog procesa tiče, statistika svedoči da je 12 osoba bilo osuđeno na smrt, tri na doživotni zatvor, dve na 20 godina i po jedna na 15 i 10… Pa zar su Srbi krajem 20. veka počinili više zločina nego Nemci u Drugom svetskom ratu…?!“
Možda i jesu, jer se tada sabiralo „na prste“, a danas uz pomoć kompjutera… Verovatno je s toga i „Haški orkestar za (svadbe i) sahrane“, uz amatersku horsku podršku advokata Đorđevića i Pantelića, svoj bogoumilni preduskršnji koncert završio pesmom: „Svilen gajtan“!… Ali, „kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati“ – govorio je s vrha Beograđanke, mudri Duško Radović. Ali, šta se može učiniti? Pa, može…
Novi ukrajinski premijer Mikola Azarov pozvao je sveštenika da blagoslovi njegov kabinet kako bi iz njega isterao duh svoje prethodnice Julije Timošenko. „Bilo je jako teško disati u njemu. Posle blagoslova postalo je lakše“, kazao je Azarov agenciji Interfaks. Obred je obavio sveštenik iz poznatog manastira Kijevo-pečerska lavra iz 11. veka.
Anegdota, anahronizam…?
Gabrijele Amort, glavni egzorcista u Vatikanu, koji je na tom „radnom mestu“ već 25 godina, tvrdi: „Svašta može izaći iz usta ljudi koje zaposednu nečastive sile. Mogu izlaziti i komadi gvožđa ali i latice ruže“, kaže Amort i navodi da je do sada uradio 70.000 takvih rituala, a nedavno je objavio i knjigu „Memoirs of an Exorcist“. Otac Amort, koji je i predsednik Asocijacije egzorcista i koji se kao partizan borio u Drugom svetskom ratu, tvrdio je da su i Hitler i Staljin bili zaposednuti. „Naravno da đavo postoji. On ne mora da zaposedne samo jednu osobu, već grupe ljudi pa čak i čitave narode!“, naglasio je Amort.
„Haški orkestar za (svadbe i) sahrane“ je, verujem, konačno odsvirao svoje…!

Један коментар

  1. Avatar

    Potpuno se slažem sa autorom Đajom da na mestu kao što je Hag, u kome se muče, ubijaju i osuđuju na višedecenijske kazne srpski rodoljubi, da se održava preduskršnji koncert orkestra – u kome pevaju i dva srpska advokata??? Sve pohvale za članak!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *