Što dalje od srpskog identiteta

Piše Marko Keković

Proces stvaranja dunavske države odvija se veoma brzo, pa treba verovati da 2011. godina kao rok za rađanje te tvorevine nije tek tako određena. Čeka se samo da Mađarska preuzme predsedavanje EU

Ovo se dešava u Srbiji, na severu Bačke. Odnosno, dogodilo se da za srpsku decu i svu drugu koja žele da pohađaju nastavu na srpskom jeziku nema mesta u školi u nekadašnjoj Staroj Moravici, a sada „Bacskosuthfalva“. Odnosno, prostora ima, ali ne i mogućnosti da se školovanje organizuje na jeziku države u kojoj se ta škola nalazi, pa deca po znanje moraju da putuju u susedni Pačir.

NJEGOŠEVA AVARSKA
Da bi se saznalo zašto na teritoriji Srbije nema nastave na njenom službenom jeziku, treba krenuti od granice budućeg etničkog regiona. Iz Feketića, u kome su Mađari većinsko stanovništvo, odmah se stiže u sa njim spojenim Lovćenac, u kome su duboke korene pustili kolonisti i njihovi potomci, kako ime sela kaže, gorštaci cetinjskog sreza. Odatle se stiže u opštinsko središte Mali Iđoš i kroz Malu ulicu (bivša 22. decembar) eto vas ne u Njegoševoj, kako se ta ulica zvala 60 godina, nego u Avarskoj.
Iz Bačke Topole, sedišta istoimene opštine, može da se bira kuda za „Bacskosuthfalva“. Predlog je da se kroz Kratku (AVNOJ-a) uđe u Široku (Borisa Kidriča), pa onda, pošto se nekako spustite niz Strmu (Narodni ustanak), obavezno u Lepu (Dr Vladimir Bakarić). Tu zastanite da punih estetskih čula uživate na Trgu dr Zoran Đinđić (Trg bratstvo i jedinstvo).
Iz Bačke Topole brzo se stiže u „Bacskosuthfalva“. Nemojte da vas zavaraju nazivi ulica. Niste u Mađarskoj, još uvek ste u Srbiji. Toliki broj mađarskih kraljeva, vlastele i istorijskih ličnosti na tablama, kojih su se nedavno setili, samo govori da su u tom selu 85 odsto meštana pripadnici mađarske nacionalnosti. Današnji naziv sela nije prevod starog na mađarski jezik nego sasvim novo ime – Bačko Košutovo Selo. Mada se oko 900 nemađarskih stanovnika protivilo promeni naziva mesta, ono je, ipak, dobilo ime koje je nosilo u vreme mađarske okupacije (1941-1945).

SRPSKI PREKO CRVENOG KRSTA
Kad se provučete kroz Usku ulicu (Proleterska), stižete u Stočarsku (Lajoš Čaki, poznati mađarski antifašista). Tu puca vidik, pa i na problem Osnovne škole „Stari Kovač Đula“. Sekretar Mesne zajednice Tibor Drenkovič potvrđuje da u toj školi nema nastave na srpskom jeziku i da je „na žalost, u ovom slučaju to činjenica, jer je nastava za mađarsku decu tako koncipirana da je neizvodljivo organizovati je i na srpskom jeziku“?!
Jedan radnik ove škole, međutim, kaže da nije tačno da deca ne uče i na srpskom jeziku. Đaci prvog, drugog i osmog razreda imaju ga dva časa nedeljno, a od trećeg do sedmog čak tri nedeljno. Kome je ovo malo, može leti preko Crvenog krsta da usavršava srpski jezik. Ako im je i to nedovoljno, put pod noge, pa u Pačir, u Osnovnu školu „Moša Pijade“, što tridesetak mališana iz „Bacskosuthfalva“ svakodnevno i radi. Većina tih đaka su iz porodica koje su izbegle iz Hrvatske i ovde se okućile, ali za učenjem na maternjem jeziku moraju da putuju dalje. A, ako neće ni da putuju, mogu sasvim da otputuju. Iz Bačkog Košutovog Sela treba otputovati ponovo u Bačku Topolu, centar „promovisanja i jačanja evropskih principa interkulturalnog dijaloga, posebno kod mladih ljudi“.

KAMP (NE)TOLERANCIJE
Kamp tolerancije, koji će ove godine biti održan u Bačkoj Topoli po četvrti put, okuplja mlade podunavskih regija i gradova. Organizuju ga Vlada i Skupštine Vojvodine i Dunavski biro iz Ulma, a cilj mu je borba „protiv diskriminacije, rasizma, govora mržnje, ksenofobije, stereotipa i svih oblika etničke i verske netolerancije“. Koliko je organizatorima tog kampa stalo do proklamovanih ciljeva, najbolje govori primer đaka iz „Bacskosuthfalva“ i onih koji se odnose na promenu naziva ulica i naselja.
Zato treba verovati predsedniku Skupštine Vojvodine Šandoru Egerešiju da je pravi cilj kampovanja u Bačkoj Topoli, kako je rekao pred prošlogodišnje okupljanje, „negovanje tolerancije kao najvažnije vrednosti za očuvanje vojvođanskog identiteta. Kamp je škola prijateljstva i škola protiv predrasuda“. Da ne bi bilo nikakve dileme na čega je tačno mislio, Egereši je minut kasnije dodao da će se „potruditi da izgradimo i jačamo evropski, vojvođanski i dunavski identitet, što je budućnost zajedničkog života u podunavskom regionu“. Onako tolerantno i bez predrasuda izostavio je jedino postojeći – srpski identitet, a hoće da pravi nove: vojvođanski, podunavski, pa i evropski. Koliko god treba, samo što dalje od srpskog.

NA VIDIKU AUSTROUGARSKA
Nije najgora Egerešijeva namera da gradi nove nacionalne identitete. Gore od toga je što je njegov životni cilj – Donauregionen pred svršetkom. Na njemu Egereši predano radi već više godina, a predsednikovanje vojvođanskim parlamentom mu je uzgredni posao, koji mu je važan samo zato da novcem Srbije može da putuje i radi na formiranju Dunavskog evroregiona (Vojvodina je poodavno postala punopravni član Radne zajednice Donauregionen) i da neophodne dokumente za to provuče kroz Skupštinu čiji je predsednik.
Prema planu Evropske unije, Dunavski evroregion trebalo bi da bude formiran za tek nešto više od godinu dana. Deklaracije pljušte jedna za drugom, a jednom takvom je od EU zatraženo da prizna Dunavski region kao jedinstvenu teritoriju i da joj osigura sredstva za brz razvoj. Pred kraj prošle godine u Beču je predloženo formiranje dunavskog parlamenta. Kakav bi to parlament bio, ako nema svoju medijsku mrežu, koja će sve one pametne odluke i dunavsku strategiju širiti uz i niz Dunav. Naravno, to je prihvaćeno i dokumentom deklarisano. Čim postoji parlament i medijska mreža, potrebna je i akademija, koja će uskoro biti i formirana. Takvu inicijativu pokrenuli su dunavski biroi Novog Sada i Ulma.
Početkom prošlog meseca u Novom Sadu je održana Dunavska rektorska konferencija i usvojena Novosadska deklaracija o ulozi univerziteta u razvoju Strategije EU za Dunavski region. Pre desetak dana u Budimpešti se, u okviru projekta „Donauregionen“,  mozgalo o konceptu prostornog uređenja regiona. Povodom održavanja Kampa tolerancije (evo nas opet u Bačkoj Topoli, pa se vidi da pravljenje nacionalnog identiteta i države idu ruku pod ruku), ovoga leta u Novom Sadu će se, na predlog Egerešija, okupiti predsednici parlamenata država i regija Dunavskog evroregiona da pretresu poslednje detalje.
Kao što se vidi, proces stvaranja dunavske države odvija se veoma brzo, pa treba verovati da 2011. godina kao rok za rađanje te tvorevine nije tek tako određen. Čeka se samo da Mađarska preuzme predsedavanje EU.
Dok pljesnemo dlanom o dlan, evropskim „integracijama“ biće obuhvaćeni: Vojvodina, Austrija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, teritorije sa mađarskom manjinom Slovačke, Rumunije i Ukrajine, a nešto teritorije daće i Nemačka, koja je i ovde kolovođa. Frapantno liči na Austrougarsku.
Priča da je ovim evroregionom obuhvaćena i Srbija, ne pije vodu. Donauregionen biće formiran iduće godine, a Srbija može u EU, pa u najboljem slučaju 2017, 2018, 2019…

7 коментара

  1. Avatar

    Информације дате у овом тексту су 100 % тачне , и не види истину само онај ко неће . Али о чему ми Срби причамо кад нам се на Косову побију монаси између себе , ми не можемо да решимо своје интерне проблеме , а не проблеме са другима . Уз дужно поштовање аутора , као и сваког Србина Ускршњи поздрав Христос Воскресе !

  2. Avatar

    Немају због чега да брину. Клуб ”Тридесет сребрењака” који има скупштинсу већину (и сарадници) ће дати легтимитет својим потписима свему што од њих буде тражио послодавац.То је јасно као дан, као што је јасно да њихови потписи, обећања, декларације, закони и уговори неће вредети ништа кад дође до промене односа снага на глобалном и државном нивоу.

  3. Avatar

    Bravo!Napokon da neko progovori i o našoj muci…Svaka čast,nastavite sa ovakvim teksovima.Neka ljudi vid šta se radi…

  4. Avatar
    Tamara Schätzer

    Bravo,bravo.E ovak otreba sve da izgleda .Ujedinimo ponovo Austrougarsku!!!

  5. Avatar
    Tamara Schätzer

    ovako treba *

  6. Avatar

    Sotonisti predvođeni amerikom žele uništiti srpski narod po bilo koju cenu nesmemo nasesti .Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara ” čije su ovce onoga je i livada ” niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *