Почетна / Друштво / Predsednik koji preskače granice

Predsednik koji preskače granice

Piše Vlastimir Vujić

Da Vojvodini pripada posebna uloga na putu ka EU (sa Srbijom ili bez nje!) i pripisivanje mađarskoj zajednici najvećeg doprinosa „procesu evropskih integracija“, moglo se videti kroz 18 programa u 10 mesta koje je predsednik Mađarske Šoljom posetio na severu Srbije!

Trodnevnu posetu Srbiji (od 12. do 14. marta) povodom nastupajućeg praznika dan kasnije (koji je 15. marta, naravno, obeležio u Budimpešti), dana koji Mađari posvećuju revolucionarnoj 1848. godini i dizanju ustanka protiv Beča – isključivo radi ostvarivanja svojih nacionalnih interesa – mađarski predsednik Laslo Šoljom s predumišljajem je zloupotrebio! Kompletnu prekršajnu „logistiku“ odradilo mu je rukovodstvo Saveza vojvođanskih Mađara s Ištvanom Pastorom na čelu, stranke u vladajućoj koaliciji na političkoj sceni Srbije, „strateškog“ partnera DS, kako su ih same Tadićeve demokrate nazvale!

NOVO PROLEĆE NARODA
Znajući da je pre godinu dana, prilikom Šoljomove namere da prisustvuje proslavi pomenutog praznika na severu Vojvodine bilo problema oko karaktera posete (SVM bio nezadovoljan sa tri dobijena sata za predsednikovu posetu „u prolazu“, a Demokratska stranka uplašena opozicionim dovođenjem u vezu Šoljomovog boravka u Pokrajini sa usvajanjem vojvođanskog Statuta) i da je dolazak otkazan, ovog puta Ištvan Pastor promenio je redosled koraka.
Poznat kao „predsednik koji preskače granice“, Šoljom je mađarsko-srpsku granicu 12. marta prešao kao građanin, došavši na poziv Saveza vojvođanskih Mađara u privatnu posetu sunarodnicima! Da proslavi s njima praznik Mađarske u Srbiji, posvećen Šandoru Petefiju (najvećem mađarskom pesniku, inače asimilovanom Srbinu Aleksandru Petroviću!), Lajošu Košutu, Vašvariju, Irinjiju, Jokaiju i ostalim vođama „martovske omladine“, koji su pre 162. godine u sklopu „proleća naroda“ Peštu poveli u rat protiv Beča za ostvarenje mađarskih nacionalnih prava i formiranje nezavisne države!
Najsevernije naselje u Srbiji, Horgoš, u koje je Šoljom prvo došao, centralnu svečanost povodom Dana sela, pomerilo je sa 11. na 12. mart upravo zbog prvog građanina Mađarske. Praznik, po 11. martu iz 1771, kada je segedinski nadbeležnik, veleposednik i srpski plemić (prinudno pomađaren) Nikola (Mikloš) Karas Drugi (1715-1797) kupio velike pustare Horgoš i Sent Peter, ukupno 18.538 katastarskih  jutara, i platio bečkom dvoru 30.000 „rajnskih“ forinti (radi osnivanja naselja), ustanovljen tek od lane, skrivao je jedno veliko iznenađenje, otkrivši prevaru Saveza vojvođanskih Mađara, kojom je promenjen karakter Šoljomove posete! Privatni boravak građanina Lasla postao je zvanična poseta predsednika Šoljoma!
Laslo Šoljom otkrio je u Horgošu spomenik prvom mađarskom kralju Sent Ištvanu (iz dinastije Arpadovaca, od 975. do 1038. je živeo) i – 15. marta i revolucionarna 1848. godina nikakve veze nemaju(!) sa prvim kraljem Mađara krunisanim 1001, a kanonizovanim 1083. godine. Dan osnivača mađarske države Budimpešta zvanično praznuje 20. avgusta (po predanju Sent Ištvan je preminuo na veliku Gospojinu, 15. avgusta i sahranjen je u sakralnoj prestonici Ugarske – Sekešfehervaru).

Za podršku „preimenovanju“ karaktera posete Srbiji kojom je Laslo Šoljom obavio vrlo važne nacionalne poslove za Mađarsku, Borisu Tadiću nagrada da dogodine o Svetom Savi boravi u Pešti sa aktivistima Zemaljske samouprave Srba

CRVENI TEPIH ZA TEPIH BOMBI
Da Šoljom u Srbiji ne bi bio proglašen nepoželjnim (kao prethodno u Rumuniji i Slovačkoj gde je smatran pretnjom za bezbednost obe zemlje, tačnije – njegova funkcija i Sent Ištvan), sa Beogradom je trebalo – drugačije. Ištvan Pastor je ovu „taktiku“ dogovorio sa bivšim ministrom spoljnih poslova Mađarske, Janošom Martonjijem  (Fides), još prošlogodišnjeg 16. avgusta na Centralnoj vojvođanskoj svečanosti u čast Sent Ištvana u Subotici i Paliću gde mu je ovaj bio gost i održao vatreni nacionalni govor prisutnima. Martonji je, inače, srpskoj naciji odavno poznat po zlu. Kada su SAD tajno već bile odlučile da bombarduju SRJ, Vašington je 12. marta 1999. godine pozvao šefa diplomatije iz Orbanove vlade, Janoša Martonjija, da u gradu Independensu (američka država Misuri) naprasno potpiše „pristupnicu“ Mađarske u NATO! Klintonu i Olbrajtovoj trebao je mađarski vazdušni prostor i avio – luke za genocidno bombardovanje Srbije i Crne Gore nepune dve nedelje kasnije (24. marta)…
Iako su sve novosadske mostove srušili francuski „miraži“ koji su poleteli iz baze u mađarskom Tasaru (kod Kapošvara), „tepih“ bombama uništili naftne rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, predajnik na fruškogorskom „Crvenom čotu“….. Martonji je dugo posle zločinačkih vazdušnih udara NATO-a medijima u zemlji i svetu ponavljao „da mu je izuzetno drago što je Mađarska učestvovala u jednom pravednom ratu u kojem je Alijansa i međunarodna zajednica prvi put zaštitila – nacionalne manjine. Na Kosovu i Metohiji albansku, u Vojvodini mađarsku“!?… O Martonjiju više – drugi put.
Da Vojvodini pripada posebna uloga na putu ka EU (sa Srbijom ili bez nje!) i pripisivanje mađarskoj zajednici najvećeg doprinosa „procesu evropskih integracija“ (većinski Srbi i ostale manjine nijednom nisu spomenute), moglo se videti kroz svih 18 programa u 10 mesta koliko je predsednik Mađarske posetio na severu Srbije!
„Podrškom kolektivnih prava manjina, kulturne autonomije (koja je pravni okvir za teritorijalnu) i formiranjem Nacionalnih saveta, Srbija može poslužiti kao primer državama Karpatskog basena u kojima žive Mađari“ istakao je Šoljom po povratku iz Srbije budimpeštanskim medijima, dodajući da je u skladu s prošlogodišnjim dogovorom dvojice predsednika, Mađarska akdemija nauka formirala svoj deo međudržavne komisije istoričara koji treba da ispitaju odmazdu pred kraj i nakon Drugog svetskog rata nad Mađarima u Vojvodini(!), ali SANU to još nije učinila, mada je VANU obradila sve podatke!

MANJINE POSTAJU ZAJEDNICE
Mađarski predsednik je izrazio posebno zadovoljstvo što je mađarska nacionalna manjina u zakonskom roku uspela da formira poseban birački spisak za neposredan izbor svog nacionalnog saveta, sa 130.000 potpisa, ali je nezadovoljan dva puta manjom „reprezentativnošću Mađara“ u državnoj upravi, policiji, tužilaštvima i sudovima u odnosu na njihov broj u ukupnom stanovništvu, kako mu je preneo zabrinuti predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši.
Laslu Šoljomu je poznato i da je „novi“ Statut Vojvodine promovisao Izvršno veće u Vladu, ali mu je nejasno zašto 17. pokrajinskih sekretara još nisu postali – ministri! U medijima Mađarske, otvoreno se založio za što brže „preimenovanje“, čiji je najglasniji zagovornik vojvođanski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec (SVM) koji obrazlaže da reč „sekretar“ u srpskom jeziku ima višestruko značenje, a najmanje označava „starešinu pokrajinske uprave“! Uz Pajtićevu i Egerešijevu pomoć, Korhec je ipak izborio krucijalno – istorijsku izmenu koja se odnosi na naziv njegovog sekretarijata (a sutra ministarstva). Prema novom „nacrtu“ o pokrajinskoj upravi iz naziva Korhecovog sekretarijata reč „manjine“ biće zamenjena  rečju – „zajednice“! Dakle, Srbi, koji u svojoj državi nikad nisu bili manjina, za razliku od ostalih delova svoje matične zemlje na njenom severu biće – nacionalna zajednica!?
Šoljom je prokomentarisao i zvanično mišljenje i preporuku vojvođanskog ombudsmana Nacionalnom savetu Mađara povodom odluke od 26. februara o osnivanju „posebnog tela“ koje bi usmeravalo i pratilo uređivačku politiku „Mađar soa“.
„Osnivač jedinog dnevnika na mađarskom jeziku mora da vodi računa o zaštiti nacionalnih interesa Mađara! Spočitavati mu da neformalnim tutorstvom uvodi cenzuru kojom se krše osnove profesionalnih i etičkih normi slobodnog novinarstva je tendenciozno i jednostavno – ne stoji“! – rekao je Šoljom, ističući da uz medije i Katolička crkva ima vrlo važnu ulogu u očuvanju mađarske nacije, jezika i obrazovanja, ali i da je za škole potrebno obezbediti mnogo više udžbenika na mađarskom jeziku, a da nisu prevod sa srpskog! Takođe, Mađari koji trenutno žive u Karpatskom  basenu izvan matice(!), znači u Srbiji, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini, po Šoljomovom sudu, državne jezike u tim zemljama treba da uče kao – strane! Jedino mađarski kao maternji!
Predsednik Mađarske nije se libio da priča ni o VANU.
I ako ima tvrdnji da je Budimpešta i te kako „konsultovana“ o amandmanskom pokretanju „inicijative“ za izmeštanje ogranka SANU iz Novog Sada čim je Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ozvaničena Statutom (kada je VANU osnovana 1979. godine posle toga više niko iz Vojvodine nije mogao da bude izabran u Srpsku akademiju nauka i umetnosti!), Laslo Šoljom se zalaže za njenu potpunu institucionalnu afirmaciju „jer VANU okuplja vrhunsku inteligenciju Vojvodine na naučnoj, a ne političkoj liniji, kao i akademije u ostalim državama. Zato je treba podržati“!

Pripadnici ekstremističkog pokreta „64 županije“, dovedeni iz Mađarske organizovano, bili su postrojeni ispred Mađarskog kulturnog centra „Nepker“ u Subotici

MAĐARSKI GARDISTI
Na završnoj svečanosti u Subotici povodom godišnjice Mađarske Revolucije 1848. godine bili su prisutni i pripadnici ekstremističkih mađarskih organizacija. Antifašisti iz Srbije tvrde da je ispred zgrade subotičkog Mađarskog kulturnog centra – Nepker bilo postrojeno dvadesetak takozvanih „naci-skinheda“ i pripadnika ultranacionalističkog pokreta „64 županije“ koji su autobusom organizovano dovedeni na svečanost! Mađarski „gardisti“ (bez uniformi, ali sa prugastim „crveno – belim maramama i šalovima viđeni su tog dana na Paliću…!
„Da. Naši članovi i simpatizeri bili su sa svojim sunarodnicima na svečanostima posvećenim revolucionarnoj 1848. u Subotici, Komarnu (Slovačka), Svantul Georgeu (Rumunija), prvi put u Osijeku (Hrvatska)! – potvrdila je Kristina Morvaji, mađarska evroposlanica iz ultradesničarskog „Jobika“, osnivača „mađarske garde“!
Za podršku „preimenovanom“ karakteru posete Srbiji, prilikom koje je obavio vrlo važne nacionalne poslove za državu Laslo Šoljom je Borisu Tadiću ponovio isto što je rekao i poslednji put kada mu je bio domaćin, 12. i 13. oktobra 2009. godine – „Budimpešta i dalje podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i – učiniće sve što je u njenim kompetencijama da se kandidatura južnog komšije što pre nađe na dnevnom redu EU“ (saopšteno je da to neće biti pre 2014. godine!).
Ima ipak i nešto – novo. Mađarski predsednik predložio je srpskom da o Svetom Savi, 27.januara 2011. bude gost peštanskih aktivista Samouprave Srba u zemlji na čijem je čelu (koja okuplja oko četiri i po hiljade preostalih, neasimilovanih Srba), a uz put i njegov. SSM je civilna organizacija, jer nijedna od 13 zvanično priznatih nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Mađarskoj nema pravo zastupništva u državnom parlamentu, bez prava je na stranačko (partijsko) organizovanje, nacionalne savete.
Boris Tadić je poziv sa zadovoljstvom prihvatio, ocenjujući da je nivo bilateralnih odnosa dveju zemalja izuzetno visok(!) i da nema nikakvih prepreka da se on na političkom i svakom drugom nivou i dalje unapređuje, naglasivši pri tom važnost zaštite prava nacionalnih manjina „kao svojevrsnih mostova saradnje njihovih matičnih država, ali i dobre prakse ujedinjenog evropskog kontinenta“ (sic!).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *