Почетна / Свет / IRSKA Skandali, papsko pismo i (ne)pravda

IRSKA Skandali, papsko pismo i (ne)pravda

Piše Olga Darić

Sveta stolica ne samo što nije pokazala razumevanje za pedofiliju u Irskoj, već je pap čak izrazio nezadovoljstvo zbog takvih očekivanja

Nedavno je nemački nedeljnik „Špigl“, žigošući licemerje Rimokatoličke crkve, na naslovnoj strani prikazao crkvenog dostojanstvenika kako se jednom rukom prihvata za polni organ, pod raskošnom odorom, dok drugom čvrsto drži Bibliju. Bruka koja je u pukla bacivši ljagu na Nemačku katoličku crkvu uoči istorijskog sastanka pape sa katoličkim biskupima Irske, pobudila je nade Iraca da će Sveta stolica konačno pokazati razumevanje za njihove probleme sa pedofilijom. Međutim ne samo da papa nije ispunio očekivanja, već je čak izrazio nezadovoljstvo zbog tih očekivanja

POD DOMINACIJOM CRKVE
Papa je, naime, primio irske biskupe i nadbiskupa daleko od očiju radoznalca, u rezidenciji Sv. Marte 15. i 16. februara. Povod je bio problem pedofilije u Irskoj. Ogorčenost Iraca je narasla posle objavljivanja izveštaja Istražne komisije Ministarstva pravde maja 2009 godine i izveštaja još jedne državne komisije novembra iste godine. Rezultati izveštaja dokumentuju da je u Irskoj crkva iznad zakona, te da je sa te pozicije čak osnovala centralizovani birokratski aparat sa zadatkom da sve prigovore i žalbe vezano za pedofiliju revnosno zataškava u interesu ugleda crkvenih obrazovnix institucija pa i samih kaluđera pedofila. Irska vlada se odmah po objavljivanju nalaza komisije Rajen javno izvinila Ircima „zbog sopstvenih neoprostivih propusta u celom tom slučaju“. Papa problem naziva „irskim“ što je blago rečeno cinično, kada se zna da se Vatikan isprečio svakog puta kada su Irci svojski prionuli da iskorene pedofiliju. Odmah po objavljivanju Izveštaja komisije, Vatikanu su upućene četiri biskupske ostavke. Samo je jedna usvojena!

Nedavno je nemački nedeljnik „Špigl“, žigošući licemerje Rimokatoličke crkve, na naslovnoj strani prikazao crkvenog dostojanstvenika kako se jednom rukom prihvata za polni organ, pod raskošnom odorom, dok drugom čvrsto drži Bibliju

DIJALOG GLUVIH
Irci traže ostavke svih biskupa za koje je Komisija ustanovila krivicu u prikrivanju zla! Takođe, nije na odmet pomenuti ni podatak da je, „izgovarajući se proceduralnim formalnostima predviđenim diplomatskim protokolom, Apostolski nuncije u Irskoj, odbio svaki vid saradnje sa Istražnom komisijom“.
Iz svega ovoga jasno je zašto je susret sa papom obostrano doživljen kao „dijalog gluvih“. Rim najavljuje papsko pismo, Irci traže pravdu!
Kao nikad pre, Irci preispituju svoj odnos sa crkvom. Godine 2006. verski neopredeljenih je bilo 168 puta više nego 1961. godine, a nakon objavljivanja Izveštaja, preko 7.100 Iraca javno je tražilo i postiglo brisanje sa spiskova katoličkih vernika. Takvo opredeljenje je utoliko teže kada se zna da su u Irskoj školstvo i zdravstvo bezmalo sasvim u rukama Rimokatoličke crkve. Crkva je vlasnik 93 odsto osnovnih škola, nema mogućnost da obezbedi nastavnički kadar, ali ga suvereno bira na konkursima koje sama raspisuje. Država učiteljima isplaćuje plate, a crkva odlučuje o svemu pa i o upisu đaka. Ko nije kršten u katoličkoj crkvi ne može biti ni upisan u školu, ni sahranjen na groblju. Bezmalo su sva katolička! Iako je zakonom zabranjena diskriminacija prilikom upisa dece u škole, crkva je pronašla „pozitivnu selekciju“ kao izgovor da ne primi dete koje nije katoličke vere ili da ga izbaci iz škole. Tako je doskočila zakonu!

BEZ OSVRTA NA APELE
Ne tako davne 1982. godine jedna učiteljica, samohrana majka, dobila je otkaz čim je uprava škole saznala za njen status! Jasno, katolicizam ne poznaje pojam „samohrana majka“.
Država finansira 98 odsto škola, a biskupi tim školama upravljaju mimo državnih zakona. Ni u zdravstvu nije ništa bolje. Biskup se pita prilikom određivanja terapije i njegova je reč neprikosnovena ma koliko bila apsurdna.
Ni u jednoj drugoj katoličkoj zemlji, uticaj crkve nije tako apsolutan. Za razliku od Irske, na primer, Biskupska konferencija SAD-a uspela je da Rimu nametne svoja pravila u borbi protiv pedofilije, što je pomoglo žrtvama da na sudu ostvare prava koja im je crkva osporavala štiteći kaluđere i njihov obraz. Džon Keli, osnivač organizacije žrtava seksualnog iživljavanja kaže: „Tražimo od Pape da vrati Irskoj čast koju je ona izgubila u ovim sramotnim skandalima vezanim za pedofiliju klera“.
Papa se nije ni osvrnuo na apele žrtava prilikom susreta sa biskupima i nadbiskupom Irske 15. i 16. februara. Rim, pak nit’ zbori, nit’ mrmori!
Izvinjenje ili prijem žrtava, formalno je priznavanje odgovornosti, što ima kao pravnu posledicu isplatu odštete. Irci su se uzaludno nadali da će u Rimu postići pravo koje imaju ostale crkve. Sada su beskrajno ogorčeni i očekuju od vlade da preuzme brigu o školstvu „kao sve ostale normalne vlade“.

ISTORIJA ANOMALIJE
Kako Finten O Tol na temu istorijske perspektive irske anomalije piše u Ajriš Tajmsu početkom 19. važilo je pravilo da se nastava ne sme poistovećivati sa verom. Stopa pismenosti je bila prilično visoka, pola miliona učenika pohađalo je nekih 4.300 škola, učitelja je bilo 12.000. Posle Velike gladi koja je pogodila Irsku, Katolička crkva počinje da se nameće kao institucionalizovana struktura vlasti koja vlada društvenim i privatnim životima Iraca. Počela je odmah sa razaranjem sistema školovanja i preobrazila ga u Katolički sistem školstva. Njen tadašnji poglavar, kardinal Pol Kalen proglasio je nacionalni obrazovni sistem „generalno gledano, vrlo opasnim zbog toga što ima za cilj mešanje katolika sa protestantima“.
Hrišćanska braća, (Christian Brothers) red koji se u Izveštaju državne komisije danas pominje kao vinovnik pedofilije i mučitelj dece u pet poglavlja, po svojoj prvobitnoj ulozi trebalo je da obrazuje one kojima škole nisu bile dostupne. Ubrzo po osnivanju, red se pretvorio u suštu suprotnost, a već s kraja 19. veka,katoličke škole više nisu bile dostupne siromasima! Pomenuti kardinal je išao čak toliko daleko da je pretio uskraćivanjem božje milosti plemstvu koje svoje sinove šalje u državne škole. Početkom 20. veka samo 70 odsto dece pohađa školu u Irskoj, što je ispod međunarodnih standarda tog doba. Sredinom 50-ih, od ukupno 27 tehničkih škola, navodi  Finten O Tol, u 22 direktori su katolički visokodostojnici.

KAZNA KAO VASPITNI METOD
Gotovo jednako pogubno po odgoj dece bilo je protivljenje Katoličke crkve novim metodama vaspitanja po kojima dete kao ličnost zauzima središnje mesto. Umesto toga, a u skladu sa dogmom o prvobitnom grehu, po kome je dete sklono zlu, u središtu je kazna kao vaspitni metod.
Slično je sa zdravstvom. Kada je dr N. Braun postao ministar za zdravstvo, predložio je paket mera, takozvanih Majka i Dete, o brizi o ženi, trudnici i majci i njenom detetu. Jasno, Crkva se isprečila i paket je pao u vodu!
Eto kako smo došli u situaciju, piše Finten O Tol, da uprkos nalazima Istražne komisije, još uvek imamo školstvo gde 1.000 internata i dalje drži ozloglašena Xrišćanska braća, kongregacija čiji su kaluđeri sistematično silovali učenike, zataškavali tužbe i štitili vinovnike.
Crkva ne samo da se ne odriče prevlasti, ona čak traži da je zadrži i posle eventualnih reformi. Vlast stečena silom tokom 150 godina lako se ne ustupa! Moraće!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *