ALEKSANDAR ĐAJA Stelt Srbija

Na Kopaoniku je prošle nedelje završen trodnevni srpski šampionat u skijanju… pardon, Biznis forum, za koji je predsednik Udruženja korporativnih (molim prevod!) direktora Srbije, Toplica Spasojević, rekao da je to bio jedan od najuspešnijih ekonomskih skupova na kome je bilo više od 450 slalomaša… odnosno, učesnika i preko 75 spustaša… to jest, govornika – i na kome je ministar ekonomije Mlađan Dinkić osvojio izvanredno četvrto mesto!

NEUHVATLJIVO I ZA RADARE
Ponesen takvim uspehom svog ministra, predsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković, izjavio je da će Srbija sigurno ove godine izaći iz krize, ali da je rast privrede od dva odsto, koji planira Vlada Srbije, nedovoljan da bi građani dovoljno osetili da smo krenuli putem rasta!?… I dalje ne razumem kako ćemo ove godine da izađemo iz krize, a da to (osim predstavnika režima), niko od nas ne može da vidi. Osim, ako je u pitanju nekakva specifična „stelt budućnost Srbije“, neuhvatljiva i za najmoćnije radare!
Međutim, kako svojevremeno reče Duško Radović, da „za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja, nego stručne spreme“, tako su i na ovogodišnjem „biznis-skijanju“, ono što „seljaci“ odavno znaju da se zove ekonomska katastrofa, „doktori nauka“ pokušavali da predstave kao: „strategiju izlaska Srbije iz krize, budući model razvoja srpske ekonomije, oživljavanje industrijskih preduzeća, promenu koncepta razvoja, reindustrijalizaciju (polomih jezik!) Srbije, nepovoljnu strukturu privrede, nereformisan javni sektor, prevelik broj suvišnih propisa, nasleđene slabosti, lošu privrednu strukturu, industriju visoko zavisnu od uvoza sirovina i kapitala, nepodudarnost ponude srpske privrede sa uvoznom tražnjom na ciljanim tržištima, nerazvijenu infrastrukturu, neravnomeran regionalni razvoj, neefikasno korišćenje sredstava iz međunarodnih izvora, obrazovni sistem koji nije usklađen sa zahtevima privrede, administrativne prepreke, sistemske nedostatke u pravnom i poreskom sistemu, spore reforme zakonske regulative, državu koja je pod kontrolom političkih stranaka, itd…“ Neverovatno da se za deset godina vlasti tzv. demokratske opcije u Srbiji, broj ovih „učenih naziva“ – a, zapravo, sinonima sveopšte propasti države, ne samo da nije smanjio, nego se – utrostručio! A, sve to u vreme bez sankcija i bombardovanja, bespogovorne „saradnje“ sa Haškim sudom za suđenje Srbima, kao i prijateljskog tapkanja po leđima naših „demokratskih vlastodržaca“ od strane predstavnika zapadnih imperijalističkih sila. Kao i najsrdačnijeg dočekivanja predstavnika nama najprijateljskije susedne zemlje – Albanije, koja je zabranila istragu „Žute kuće“, možda jednog od najvećih  mučilišta srpskog naroda posle Drugog svetskog rata!… Ima li tu nekog paradoksa? Ima – ali, ima i rešenja.

DA SVAKA RUPA NAĐE ZAKRPU
Besparica i žestoka zima, koja je na poljskim ulicama i putevima ostavila bezbroj rupa, navela je vlasti u Krakovu na jugu Poljske da počne s prodajom rupa na ulicama i tako pribavi sredstva za popravku saobraćajnica. Onome ko se prijavi za kupovinu konkretne rupe, putari procene trošak krpljenja ulice, vlasnik plati, a kod mesta gde je bila rupa, postavi se tabla s njegovim imenom. Kako u Srbiji ima toliko rupa na putevima, a toliko mnogo političara, ministara, poslanika i državnih činovnika koji se ne razumeju u svoj posao, može se reći da kad bi svako od njih zakrpio po jednu rupu, a pri tom vlast predao nekom drugom – imali bismo puteve kao Švajcarska i nezamislivo veliki broj tabli sa imenima „zaslužnih građana“! Te ako je po onoj narodnoj da „svaka rupa nađe svoju zakrpu“, ne vidim bolji način kako da maksimalno iskoristimo intelektualne i profesionalne potencijale sadašnjih srpskih vlastodržaca!
Nečeg sličnog kao da se dosetio i gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, koji je izjavio „da možda nije opravdano da se iz Gradskog budžeta izdvoji 500.000 evra kako bi se zasadio drvored u Bulevaru kralja Aleksandra, ali je opravdano da se socijalno odgovorne kompanije uključe u taj projekat“ – pa, makar dobili i tablu kraj svake sadnice, dodajem ja!… Zaista, nije li degutantno da su platani i pored sveg protivljenja građana, pa čak i grupe stručnjaka, brzo i efikasno likvidirani, kao nemački okupatori ili domaći izdajnici u partizanskim filmovima, a da se sada postavlja pitanje: kako namaći pare za neki kržljavi drvored koji bi trebalo da zameni te stare i dostojanstvene džinove? Da li tako postupa „socijalno odgovorna“ vlast, koja sada „žica lovu“ od „socijalno odgovornih“ kompanija, pošto je prethodno, po principu: „dvaput seci, a meri kad stigneš“, napravila promaju u Bulevaru Kralja Aleksandra? Ili računa s tim da ako smo se već navikli na „stelt“ ekonomiju i „stelt“ mostove, onda nam i „stelt“ drvored neće predstavljati neki veći problem?
A što se naših „skijaša – kreatora stelt-budućnosti“ Srbije tiče, kamo sreće da ostanu na belim stazama Kopaonika, dokle ima i santimetra snega. Bolje da se skijaju na snegu, nego na našoj grbači. Jer, to već nije „stelt“, boli…!