Почетна / Колумне / Šta to deli Kusturicu i Hrvate

Šta to deli Kusturicu i Hrvate

Utemeljenje NDH u kolektivnom podsvesnom pamćenju Hrvata hrani njihov stav da je normalno što su bosanski muslimani okrenuti prema Hrvatskoj i Hrvatima, a ne prema Srbiji i Srbima. Zato im Kusturica predstavlja problem

Čuli ste, siguran sam, da je ovih dana Emir Kusturica najurio sa Mećavnika (Mokra Gora) ekipu Hrvatske televizije, predvođenu novinarom Aleksandrom Stankovićem. Taj je iz Zagreba potegao da napravi intervju sa Kusturicom, za svoj serijal „Nedeljom u dva“, a kako se nije bavio novinarstvom već isleđivanjem, Kusti se ta policijska disciplina nije dopala, prekinuo je intervju i dao Hrvatima deset minuta da se pokupe i napuste Mećavnik. Tri dana je ovaj događaj punio srpsku, hrvatsku i bosansku štampu, tutnjao raznim televizijama i razvlačio se po većim i manjim čaršijama bivše Jugoslavije. Zato što je Kusturica opštepoznat? Ne. Suviše je to pojednostavljeno tumačenje. Ovde se radi o kulminaciji dugogodišnjeg neobjavljenog ali intenzivnog rata između Hrvata i Emira Kusturice. Zbog čega? Šta Hrvati zameraju Kusturici?

UVREDE I GADOSTI

Kusturica je, čim se izjasnio kao Srbin, kod Hrvata izazvao zgražanja i otada traju uvrede i gadosti kojima Zagreb zasipa ovog nesporno velikog umetnika. U stvari, problem između Hrvata i Emira Kusturice leži na kolektivnoj podsvesnoj ravni Hrvata gde počiva ubeđenje, čak „pravilo“, da je svaki musliman sa prostora bivše SFRJ bliži Hrvatima nego Srbima. To pravilo, opet podsvesno, utemeljeno je na praksi i sadržajnoj vertikali „Nezavisne države Hrvatske“, jezive tvorevine u kojoj je Ante Pavelić muslimane (tada nije bilo Bošnjaka) častio epitetom „cvijeće hrvatskoga naroda“. Bez osnova? Pa, neće biti da je bez osnova.

Potpredsednici vlade ustaške NDH bili su braća Osman i Džafer Kulenović. U toj vladi ministri su bili Mehmed Mehičić i Hilmija Bešlagić, a zamenici ministara Hakija Hadžić i Junuz Mehmedagić. Predsednik vrhovnog suda NDH zvao se Asim Ugljen. Prvi Pavelićev doglavnik beše Ademaga Mešić, a jedan od pobočnika Alija Šiljak.

Među starešinama ustaške vojske veliki ugled uživali su generali Muslimani: Salih Alikadić, Junuz Ajanović, Muharem Hromić… Posebno mesto u „Crnoj legiji“, elitnoj i najkrvoločnijoj ustaškoj formaciji, imao je Bećir Lokmić, a desetine hiljada muslimana iz Bosne i Hercegovine, delom i iz Sandžaka, bilo je u sastavu ustaške vojske. Glavni koljač u strašnom, obrednom, ubijanju Srba u crkvi Presvete bogorodice, u Glini, gde su krajem jula i početkom avgusta 1941. godine zaklane 1564 osobe srpske nacionalnosti, zvao se Hilmija Berberović.

VELIKO ODUŠEVLJENJE

Dakle, sa svim tim i ne samo tim i takvim spoznajama Hrvati su ostali zatečeni odlukom najpoznatijeg i najslavnijeg muslimana Sarajeva, Bosne i cele Jugoslavije, Emira Kusturice, da početkom devedesetih ode u Beograd i javno se deklariše kao Srbin. Kasnije i pravoslavac, sa krštenim imenom Nemanja. Logično im je (Hrvatima) bilo da dođe u Zagreb, a ne u Beograd. Ali da je samo to.

So na hrvatsku „emirkusturica“ ranu dodatno dosipa sam Kusto kada u film „Podzemlje“, za koji je 1995. godine dobio drugu „Zlatnu palmu“, sjajnom kompozicijom na relaciji osnova filmske priče-istorijski događaji, stavlja dokumentarne snimke ulaska Hitlerove vojske u Zagreb 1941, gde se nemačka armada susrela sa velikim oduševljenjem ogromnog broja Zagrepčana, egzaltiranom masom koja je pod noge nemačkim nacistima bacala cveće i najskuplju Gavrilovićevu salamu.

Još uvek čekamo da na nivou umetnosti (literature, filma, pozorišta) značajnije bude obrađen fenomen muslimana u Bosni, njihova verska transformacija i stalno traganje za čvrstom tačkom nacionalnog oslonca i pripadanja pri čemu se, u ogromnoj većini, beži i sklanja od sopstvenog porekla. Najčešće, vreme je pokazalo, bosanski muslimani beže u mržnju prema onima od kojih potiču, kao najdirektnijim svedocima slabosti čija je posledica promena vere i nacije. Isti slučaj kao i sa Hrvatima zapadne Hercegovine.

Kusturica sa tim nema ni najmanji problem. Njegov otac Murat izjašnjavao se kao Srbin, znao je da Kusturice potiču od Babića iz sela Plana, kod Bileće, i to je, kao što su njemu preneli njegovi preci, on preneo sinu Emiru. Veliki pisac Mehmed Meša Selimović takođe se deklarisao kao Srbin, a on sam je javnost upoznao sa činjenicom da su njegovi starinom od Vukovića.

MEĐUNACIONALNI ODNOSI

Dakle, Emir Kusturica nije nikoga izneverio i nije konvertit, najmanje plaćenik, udvorica, srpski dotepenac… kako ga sve zovu u Sarajevu i Zagrebu.

O ustaškom pokretu, i samoj toj ideji, Kusto zna mnogo. Kao što, čini mi se, izuzetno poznaje dublju istoriju političkih i međunacionalnih odnosa u avlijama bivše Jugoslavije. Takav čovek mora da ima kritički stav prema svakoj političkoj ideji koja se oslanja na Antu Starčevića. Na žalost, sve hrvatske političke ideje koje su dobijale snažnu i presudnu podršku hrvatskog naroda imale su u osnovi učenje Ante Starčevića. Kusturica to zna i otuda njegovi dodatni „nesporazumi“ sa Zagrebom i tamošnjom političkom i intelektualnom elitom.

2 коментара

  1. e j… ti Srbina koji brani Kusturicu koji Srbe predstavlja kao Cigane
    Taj Kusturica sila je to….jes bre




    0



    0
  2. Kusturica je posten covek i nije opterecen nacionalizmom ili jos gore shovinizmom,kako mu to zele neki u Srbiji prilepiti.Njegov rad je internacionalnog karaktera,od problema i dogadjaja koje obradjuje u svojim filmovima pa do izbora ljudi koji mu i pomazu da ostvari neke svoje rediteljske zamisli.On ne podnosi fasizam,nacizam,laganje i ulagivanje,za njega postoje pragovi ispod kojih ne zeli da provlaci sebe zarad materijalne dobiti.Sirokog je obrazovanja i poznaje neke istorijske dogadjaje sa ovih prostora bolje nego sto neki misle.Njegov stav prema svemu onom sto se ovde dogodilo govori i da razume zasto i zbog cega se sveovo desilo.Mozemo biti ponosni sto zivi sa nama,a ne sa nekima cije su vrednosti na suprotnim stranama od onih u koje mi verujemo.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *