VOJISLAV KOŠTUNICA Srbija nema alternativu

Razgovarao

Aleksandar Dunđerin

Srbiju će u 2009. godini zateći mnogobrojni nerešeni problemi. Aktuelna politička situacija u našem društvu obeležena je neizvesnošću i kada je u pitanju teritorijalni integritet zemlje (nerešena sudbina Kosova i Metohije i usvajanje Statuta Vojvodine), i kada je reč o velikoj ekonomskoj krizi, koju dodatno pojačavaju katastrofalne privatizacije preduzeća I povećanje stope nezaposlenosti. Nesložnost političkih aktera po pitanju odnosa prema evropskim integracijama, ali i neke objektivne okolnosti sa strane (zaoštravanje odnosa sa Hrvatskom), uz sve rečeno, dovele su našu zemlju u jednu od najtežih situacija u njenoj istoriji. Bio je to povod za razgovor sa predsednikom Demokratske stranke Srbije i nekadašnjim premijerom naše države,Vojislavom Koštunicom.

Po svemu sudeći rad aktuelne Vlade Srbije predstavlja potpuni diskontinuitet u odnosu na delatnost vaše prethodne dve Vlade. Šta je razlog tog diskontinuiteta i u čemu se on tačno ogleda?

Pre svega reč je odnosu prema Srbiji, o odnosu Vlade prema sopstvenoj zemlji i prema građanima Srbije. Do sada nije postojala nijedna vlada koja je toliko obmanula građane kao ova sadašnja. Ona je i nastala na osnovu obmane građana, jer nijedan građanin nije glasao da ove stranke sastave Vladu. Da ne govorim o njihovim predizbornim obećanjima i obećanjima koje je premijer izneo u programu Vlade koji je izglasan u Narodnoj skupštini. Sva ta obećanja pokazuju se kao gruba obmana. Najvažnije pitanje za rad jedne vlade jeste da li su joj interesi Srbije preči od interesa i pritisaka koji danas stižu izvan zemlje. I tu se pokazuje suštinska razlika između Vlada koje je predvodio DSS i sadašnje Vlade Srbije. Pošto je u sastavljanju ove Vlade najvažnija bila uloga stranaca, a ne izborna volja građana, time je ostvaren primat stranih interesa nad interesima Srbije. U tu mešavinu stranih interesa uključili su se i tajkuni sa svojim interesima, tako da je nastala ova nesamostalna i nesposobna Vlada. Tu leži glavni razlog diskontinuiteta postojeće Vlade od naših Vlada koje su uvek državni i nacionalni interes Srbije stavljale na prvo mesto.

Dve prethodne Vlade čiji ste vi bili predsednik nisu insistirale da uz sebe prilepe epitet „proevropska“ ili „evroatlantska“. Ipak, na osnovu mnogobrojnih pokazatelja, one su mnogo više bile poštovane od Evropske unije, nailazile su na mnogo više razumevanja evropskih institucija. Kako komentarišete ovaj paradoks?

Samopoštovanje je preduslov da vas i drugi poštuju. Kompleks niže vrednosti je i u politici jako opasan. Onog trenutka kada su stranke vladajućeg režima izašle sa parolom da Evropa nema alternativu, poslata je poruka da su nam pojedine faze evropskih integracija važnije od suštinskih državnih i nacionalnih interesa. To je bio signal da su državni interesi Srbije stavljeni na rasprodaju. Države članice EU nisu ušle u EU pod parolom da Evropa nema alternativu, već sa ozbiljnom državnom strategijom da ulazak u Uniju predstavlja mehanizam zaštite i unapređivanja njihovih interesa, a ne napuštanja njihovih nacionalnih interesa. Srbija mora da pokaže samopoštovanje i da jasnom državnom politikom predoči Briselu da je cilj evropskih integracija Srbije zaštita naših vitalnih nacionalnih interesa. To je ravnopravan i partnerski odnos i ni po koju cenu Srbija ne sme ići linijom manjeg otpora koju nosi zvanična parola vladajućeg režima da EU nema alternativu.

U više navrata pominjali ste kako su Vladu Republike Srbije formirali strani ambasodori i nekoliko domaćih tajkuna. Trenutni sastav ministara očigledeno nije u stanju da se izbori sa velikom krizom u našoj zemlji. Možemo li izvući neku pouku o tome šta se dešava kada se neznani i nepozvani, zarad svojih ličnih interesa, direktno umešaju u javni i politički život? Koliko to košta našu zemlju?

Posledice već vidimo jer imamo Vladu koja je toliko loša da je teško zamisliti goru. Cenu će platiti Srbija i građani, a stranci i tajkuni koji su napravili ovu Vladu praviće se da oni nemaju pojma o čemu je uopšte reč. Svako će naći neki izgovor, a šteta koja je već naneta zemlji prevelika je. Javnost je u jednom trenutku otvorila pitanje kakvo dobro će nam doneti mešanje stranih ambasadora i tajkuna u pravljenju Vlade, ali je ubrzo pod „sveopštim zadovoljstvom“ što smo dobili proevropsku Vladu svaka reč kritike utihnula. Verujem da će Srbija pokazati da ima snagu da sama bira svoju Vladu i da će sledeća Vlada pre svega biti srpska.

Kako komentarišete optužbe vlasti na račun opozicije, na osnovu kojih proizilazi da opozicija upotrebljava opstrukciju kao sredstvo borbe protiv nacionalnih i državnih interesa?

Srbija je jedina država u Evropi u kojoj se vlast obračunava sa opozicijom i na meti je kao dežurni krivac za sve neuspehe Vlade. Osnovno obeležje svake demokratske države je da je vlast a ne opozicija predmet rasprave i pažnje javnosti. Tokom devedesetih godina opozicija je bila stalna i jedina meta. Čak bi mogle da se pronađu i iste formulacije tadašnjeg i sadašnjeg režima o opoziciji.  I tada i danas postoji dobra i loša opozicija. Ja sa ponosom mogu da kažem da je u periodu dok je DSS predvodila Vladu opozicija u Srbiji bila ono što i treba da bude u demokratskim državama, a da je vlast bila predmet javne kritike kako to nalažu principi demokratije.

Da li mislite da aktuelni predstavnici vlasti, ali i sadašnji saziv Skupštine Srbije može da obezbedi našoj zemlji bilo kakav boljitak?

Demokratska stranka Srbije pokrenula je inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi pre nego što posledice svetske ekonomske krize i nesposobnost Vlade ne proizvedu još dublju i težu krizu u zemlji. Nema nikakve sumnje da ova bezperspektivna Vlada treba što pre da ode, jer ona nema snage ni sposobnosti da radi u interesu Srbije. Mora se postaviti najednostavnije pitanje postojećoj vlasti šta je u ovih pola godine njenog postojanja uspela da uradi iz programa rada Vlade koji je usvojila Narodna skupština? Odgovor glasi da nije uspela da uradi ništa osim štete koja je naneta Srbiji legalizovanjem Euleksa i usvajenjem predloga neustavnog Statuta Vojvodine. Vladi moramo postaviti još jednostavnije pitanje; ko danas u Srbiji živi bolje osim samih članova Vlade i raznovrsnih predstavnika vlasti? Srušili su projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega na kome bi danas radilo hiljade ljudi. Namerno su onemogućili da Aeroflot privatizuje JAT, tako da je sada sudbina JAT veoma teška. Nema ništa od belog šengena do kraja ove godine. Nema otvaranja novih radnih mesta, već se zatvaraju postojeća. Plate su danas realno smanjene. A glavno obećanje liste za evropsku Srbiju da će zemlja ubrzano nastaviti evropske integracije je u stanju zamrznutosti, tako da se kalendar kada će Srbija dobiti status kandidata stalno menja. Sve to govori da je bilo najbolje da ova Vlada nikada nije ni napravljena i da je od svog početka osuđena na neuspeh.

Vlada je po svemu sudeći nedorasla da se uhvati u koštac sa velikim izazovima pred kojima se našla država. Međutim, veliku zabunu javnosti izazivaju i političari koji predstavljaju opozicioni deo parlamenta. Smatrate li da je raskol u Srpskoj radikalnoj stranci presudno uticao na trenutno nesnalaženje opozicije?

Kada dođe do formiranja Vlade na osnovu obmane građana, a jasno je da nijedan građanin nije glasao za ovako sastavljenu Vladu, onda neminovno dolazi do velike konfuzije u društvu. Tu konfuziju povećavala je deklarativna podrška stranih sila takvoj Vladi. Onda se desio raskol u najvećoj stranci u Srbiji i veći deo javnosti je to pozdravio. Tako smo mi postali jedina država u demokratskoj Evropi u kojoj se pozdravlja i podstiče razbijanje parlamentarnih stranaka. Demokratska stranka Srbije nikada nije učestvovala niti se bavila dešavanjima u drugim partijama jer je to najgora vrsta nipodaštavanja volje građana koji glasaju i podržavaju stranke i njene programe.

Kakva je budućnost koalicije DSS-NS-NP, i da li osim Nove Srbije i Narodne partije vidite u budućnosti još nekog potencijalnog partnera na političkoj sceni Srbije?

Ove tri stranke povezuje politika koja insistira da se maksimalno brane interesi Srbije i kada je reč o ekonomiji, i kada je reč o socijalnoj politici i naravno kada je reč o odbrani Ustava i teritorijalnog integriteta zemlje. Mi svaku vrstu međunarodne saradnje posmatramo kroz konkretan interes Srbije. To je odgovorna državotvorna politika i samim tim je garant stabilnog i mirnog razvoja Srbije. Naša poruka građanima je da smo zahvaljujući politici koju vodimo sposobni da obezbedimo razvoj Srbije. A veoma je važno da ono što smo do sada uradili za Srbiju to i potvrđuje. Ko bude delio slična programska opredeljenja i stranke koje tokom buduće izborne kampanje budu zastupale sličnu politiku predstavljaju moguće partnere.

Danas se sve više govori o navodnom postojanju levice u Srbije. Predstavlja se da su na vlasti levičarske stranke, a da u našoj zemlji uopšte ne postoji prava desnica. Da li je podela na levicu i desnicu trenutno u Srbiji važeća i relevantna?

Demokratska stranka Srbije je od svog osnivanja u svom programu isticala poštovanje onih tradicionalnih vrednosti koje se u našoj istoriji  razumeju kao pripadnost politici desnog centra. Ali moramo voditi računa da kada se Srbija suočava sa velikim iskušenjima koja ugrožavaju suštinske državne i nacionalne interese zemlje ne sme biti podela na leve i desne. Dakle kada je reč o najvažnijim nacionalnim problemima DSS se rukovodi realnom državotvornom politikom odbrane državnih i nacionalnih interesa. Jer pitanje Statuta Vojvodine ne rešava ni leva ni desna politika, već jasna i dosledna državotvorna politika sprovođenja Ustava Srbije. Ni u odbrani Kosova nema ni leve ni desne Srbije, jer samo državotvorna politika moža odbraniti Kosovo. Smatram da u uslovima svetske krize socijalna politika zaštite najsiromašnijeg dela stanovništa ima opšti nacionalni značaj i ne može se deliti na zastupnike leve i desne politike. Zato je neophodno ostvariti nacionalno jedinstvo oko najvažnijih nacionalnih pitanja i jedinstvo oko državotvorne politike koja ća obezbediti stabilan i miran razvoj Srbije.

Stiče se utisak da se političke stranke dele na one koje su u vlasti, i one koje su spremne da podrže manjinsku Vladu. Postoji li onda opozicija u Srbiji?

U političkoj praksi evropskih demokratskih država postoje Vlade koje su manjinske i imaju podršku stranaka u Skupštini a koje ne učestvuju u samoj Vladi. Do sada nije bio poznat slučaj da većinska Vlada bude dodatno manjinski podržana. To je neki novi eksperiment kojim „obogaćujemo“ evropski parlamentarizam. Više stranaka pokazuje signale da bi da budu manjinska podrška većinske Vlade. To pravi dodatnu konfuziju i urušava poznate principe demokratije koje razlikuju vlast i opoziciju, gde se tačno zna šta je uloga vlasti, a šta opozicije. Demokratska stranka Srbije je opoziciona stranka i samim tim naša odgovornost je da dosledno i najtemeljnije svakodnevno kritikujemo ovu nesposobnu i neodgovornu Vladu.

Koji su danas kriterijumi za prepoznavanje opozicije? Čini se da je u Srbiji u pitanju samo privremena opozicija. Naime, danas kao da je opozicionar onaj koji čeka da sutra bude deo vladajuće koalicije, i to bez izbora?

Ono što je veoma opasno jeste da se na ovaj način zamagljuje pa time i podrivaju temelji demokratskog poretka u zemlji. Ako se do vlasti može doći tako što ćete izneveriti izbornu volju građana, i tako što ćete doći na vlast bez izbora neprestanim menjanjem koalicionih pratnera, onda ćemo veoma brzo kao zemlja skupo da platimo cenu izvrgavanja demokratskih principa. Ova vlast je slaba, neodgovorna i nesposobna i ona treba što pre da ode u zaborav, a građani na izborima treba da izaberu Vladu koja će braniti državne i nacionalne interese Srbije i obezbediti stabilan i miran razvoj zemlje.

Započeli ste i priveli samom kraju „gasni aranžman sa Rusima“. Kako objašnjavate ovako intezivan rad dela političkih stranaka (od kojih se neke nalaze i u Vladu) koje se protive gasnom aranžmanu. Da li imate utisak da je u pitanju, bar ponekad, i „nacionalna isključivost“, odnosno ksenofobija prema Rusima?

U Narodnoj skupštini bio je ostvaren nacionalni konsenzus prilikom glasanja o zakonu kojim se potvrđuje energetski sporazum sa Rusijom. Samo po sebi razume se da nacionalni konsenzus nije moguće postići oko neke sporne i nekorisne stvari za Srbiju. Međutim, manjina koja ima sasvim legitimno pravo da iskaže svoje mišljenje i neslaganje sa većinom koja je ostvarila nacionalni konsenzus, sada pokušava da sruši energetski sporazum koji su podržali preko 200 narodnih poslanika. Za mene je prirodno da se njihove primedbe čuju, da se registruju i da onda Vlada sprovedeći zakon realizuje energetski sporazum. Ono što nije prirodno jeste pokušaj izrazite manjine da sruši ovaj sporazum.

A možda neko u političkom životu Srbije procenjuje da nam je Rusija smetnja i zbog toga što ne želi da prizna nezavisno Kosovo? Naime, zašto da Rusi ne priznaju Kosovo, kada mi to nameravamo da uradimo, na direktan ili indirektan način?

Rusija je pokazala da je velika zemlja koja poštuje Rezoluciju 1244, Povelju UN-a i principe na kojima počiva međunarodno pravo i međunarodni poredak. Rusija je pokazala i da je prijatelj Srbije i srpskog naroda u našoj odbrani Kosova i odbrani principa poštovanja suvereniteta međunarodno priznatih država. Naravno, Rusi se drže i principijelnog i prijateljskog stava da ne mogu biti veći Srbi od Srba. I zaista nama niko ne može pomoći ako sami čvrsto i jasno ne branimo interese svoje zemlje. Srbija mora da prednjači u odbrani Kosova kako bi na osnovu svoje politike tražila saveznike u ovoj borbi za pravo i pravdu.

Kako posle dolaska Euleksa na Kosovo i Metohiju vidite moguće rešenje krize u vezi sa sudbinom naše južne pokrajine?

Zapadne države koje su albanskoj nacionalnoj manjini namenile nadgledanu nezavisnost na teritoriji stare Srbije imaju strategiju postupnog uvlačanja Srbije u proces priznavanja lažne države Kosovo. Prva etapa bila je potpisivanje SSP što je predstavljalo dokaz da je Srbija spremna da potpisuje međudržavne sporazume sa državama koje ne priznaju teritorijalnu celovitost naše zemlje i koje su priznale postojanje nezavisne države Kosovo na tlu Srbije. Najednostavnije pitanje glasi da li bi bilo koja od tih država potpisala sa Srbijom međudržavni sporazuma a da je Srbija priznala neku separatističku tvorevinu na teritoriji tih država. Druga etapa u ovaj strategiji jeste legalizacija Euleksa, misije koja ima za cilj stvaranje državnih institucija ove lažne države. Kako vidimo postojeći režim je ove dve etape okončao. I sada sledi treća etapa u kojoj treba da dođe do razgovora Beograda i Prištine o dobrosusedskoj saradnji. Ovaj predlog prvi put je izneo Volfgang Išinger kao član pregovaračke Trojke tokom pregovora krajem prošle godine i tada smo odlučno odbacili taj plan. Može se lako pretpostaviti kako će se Holandija ili neka druga država setiti kako je ostvarivanje dobrosusedske saradnje ključna obaveza Srbije koja proizilazi iz potpisanog SSP, tako da neće biti nastavka sada zamrznutih evropskih integracija dok se ne ostvari uslov dobrosusedske saradnje Beograda i Prištine.

Ali Vaša Vlada je parafirala isti taj sporazum sa EU.

Vlada Srbije je u dobroj volji i jednoglasnom odlukom parafirala SSP. I šta se dogodilo posle parafiranja ovog Sporazuma? Kršenjem Povelje UN, kršenjem Rezolucije 1244 i Ustava Srbije 17. februara albanski separatisti su proglasili jednostranu nezavisnost Kosova. Mi smo odmah obavestili sve države da je Vlada Srbije i Skupština Srbije poništila ovaj nelegitimni akt i da od svih država zahtevamo da poštuju međunarodno priznate granice Srbije. Nažalost, 19 država EU su priznale postojanje lažne države na tlu Srbije i posle tog priznanja predstavnici sadašnjeg vladajućeg režima su potpisali SSP pojedinačno i sa svim ovim državama koje su priznale nezavisnost Kosova. Pogledajmo kako to izgleda iz ugla onih država EU koje su priznale nezavisnost Kosova. Dakle, 19 država EU su sa celovitom Srbijom 7. novembra 2007. godine parafirale sporazum, a posle njihovog priznavanja nezavisnosti Kosova te države očigledno smatraju da su isti taj sporazum 29. aprila 2008. godine potpisale sa Srbijom u čijem sastavu više nema Kosova. Znamo da su kasnije još tri države EU priznale jednostranu i protivpravnu nezavisnost Kosova.

Osim problema u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije, Srbiju pritiska i zaoštravanje odnosa sa Republikom Hrvatskom. Kakav epilog očekujete?

Odnosi Srbije i Hrvatske su ključni za stabilnost Balkana i mislim da je sada glavna odgovornost na hrvatskoj strani. Bilo bi zbog uspostavljanja trajnih i stabilnih srpsko hrvatskih odnosa na Balkanu više nego značajno da Hrvatska nije priznala jednostranu nezavisnost Kosova. Posle toga došlo je i do započinjanja sudskog procesa pred Međunarodnim sudom pravde. I Srbija i Hrvatska imaju interes da rešavaju a ne da produbljuju postojeće probleme. Suđenje pred Međunarodnim sudom pravde može samo značajno i dugoročno da pogorša međusobne odnose. Srbija je prirodno morala na hrvatsku tužbu odgovoriti svojom protivtužbom.

Usvajanje Nacrta statuta Vojvodine po vašem mišljenju označava oživljavanje separitističkih težnji dela vojvođanskih političkih organizacija. U kojoj je meri je taj proces moguće zaustaviti, kada se zna da iza njega stoje partije koje su na vlasti, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom nivou?

Da je Statut neustavan to je jasno kao dan. Sada je ključno pitanje šta je pravi cilj donošenja jednog protivustavnog akta. Kada u pravni poredak zemlje uvedete Statut Vojvodine koji je protivustavan, onda se podrivaju sami ustavni temlji i podriva se celokupni pravni poredak države. Vlada je na Kosovu legalizovala Euleks, a za severnu Pokrajinu hoće da legalizuje protivustavni Statut. To su teška ogrešenja ove vlasti o suštinske državne i nacionalne interese Srbije. DSS će se svom snagom boriti za poštovanje Ustava i da Vojvodina dobije Statut koji je saglasan Ustavu, kako  bi se i Vojvodina i cela Srbija uspešno razvijali. U pravnoj analizi DSS navedeni su brojni primeri državnosti Vojvodine u neustavnom predlogu Statuta vladajuće većine, ali insistiranje da se Izvršno veće Vojvodine pretvori u Vladu Vojvodine i da Vojvodina dobije svoju Akademiju nauka i umetnosti na nivou simbola najrečitije govori o namerama pravljenja protivustavnog Statuta. Siguran sam da će se u Narodnoj skupštini voditi velika borba da se Statut Vojvodine primeri ostvarivanju autonomije Vojvodine, a ne uspostavljanju elemenata njene državnosti. Tada će na ispitu biti patriotizam svih narodnih poslanika u Skupštini Srbije, bez obzira iz kojih partija dolaze.

Kako komentarišete platformu Nenada Čanka da bi čitavu Srbiju trebalo teritorijalno reorganizovati tako da ima pet autonomija (Beograd, Sandžak, Niška oblast, Šumadija i Vojvodina), uređenih po principu Autonomne Pokrajine Vojvodine?

To je plan potpunog uništenja i razgradnje Srbije kao države. Zamislite samo postojanje još pet vlada i pet skupština, još pet akademija nauka. Nije teško zaključiti šta su pravi intersi ove politike, koja je sastavni deo vladajuće koalicije. Upadljivo je da se niko iz vladajuće koalicije nije ovim povodom oglasio.

Demokratska stranka Srbije ponudila je plan rešenja za ekonomske probleme koji nastaju i usled globalne ekonomske krize. Šta on sve podrazumeva?

Činjenica je da smo jedini izašli sa sveobuhvatnim programom razvoja zemlje u uslovima svetske ekonomske krize. Predstavili smo javnosti naš program koji može da obezbedi očuvanje sadašnjeg rasta privredne proizvodnje i sadašnjeg stepena socijalne zaštite građana. Dakle, cilj je da sačuvamo privredu od posledica svetske krize koje će pogoditi i našu zemlju, kako bi u povoljnijim svetskim prilikama mogli ponovo da nastavimo jačanje rasta naše privrede. Da bi u tome uspeli moramo da vodimo računa o proizvodnji i posebno o onim privrednim granama koje su izvozno orijentisane. Istakli smo ulogu poljoprivrede i povećanja subvencija u poljoprivredi kao strateškoj grani naše izvozne privrede. S druge strane, vidimo kako postojeća vlast smanjuje subvencije u poljoprivredi koja će dodatno biti pogođena nerazumnom odlukom da jednostrano primenjujemo Prelazni sporazum sa EU, a koji će srpsku privredu koštati nekoliko stotina miliona evra. Druga u nizu izuzetno važnih mera je smanjenje raspona penzija, jer je jedino pravedno da se u uslovima krize više povećaju najmanje penzije i tako zaštiti najugroženiji deo našeg stanovništva. Nepravedno je da sadašnji potpredsednik Vlade koji prima najveću penziju dobije povećanje koje iznosi koliko i celokupna penzija najsiromašnijih penzionera.

Neka istraživanja čitanosti pokazuju da je vaša knjiga „Odbrana Kosova“ među najprodavanijima u Srbiji. U kojoj meri je putem literature moguće uticati na aktuelna događanja u globalnoj svetskoj politici?

Ma koliko točak globalizacije osvajao životni prostor svakog društva i svakog pojedinca, ova knjiga je jedna u nizu onih koje se pozivaju na osnovna načela pravde i prava i zalažu se za poštovanje integriteta svih država i integriteta i dostojanstva svih naroda. Ohrabren sam prijemom na koji je naišla knjiga. Već se razmišlja i o drugom dopunjenom izdanju, a započele su pripreme za rusko i englesko izdanje. Sve to svedoči da je ova knjiga započela svoj život i da ona ne samo da učestvuje u odbrani Kosova, već i temeljnih pravnih načela na kojima bi trebalo da počiva celokupni međunarodni poredak.