Ne treba vam nikakva mašta niti bilo koji drugi oblik zamišljanja. Na jednom mestu zajedno su: Veli Deva, Edvard Kardelj, Fadilj Hodža, Boško Krunić, Kaćuša Jašari, Živan Berisavljević, Kolj Široka, Josip Vrhovec, Savka Dabčević Kučar, Tomislav Marčinko, Hamdija Pozderac, Grne Radosavljević, Hasan Fazliju, Stane Dolanc, Vladimir Bakarić, Petar Stambolić, Steva Krajačić, BrankoMikulić, Jovan Dejanović, Muhamed Filipović, Šime Đodan, Šogorov, Pinki i Budakov, Džavid Nimani, Mahmut Bakali, Milan Kučan, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, Nandor Major…
A Broz to promatra sa Vange, iz Belog Dvora, iz neke od rezidencija, ili sa nekog putovanja.
Nije ovde reč ni o kakvom izmišljanju, niti o nekakvoj zabuni ili, pak, pripovedačkoj slobodi kojom se spajaju živi i mrtvi. Svi pomenuti i nepomenuti sede već dva dana okupljeni na jednom mestu – usred Narodne Skupštine Republike Srbije. Dakle, nije ovde reč o Brionima ili Brijunima, već o Domu NS Srbije.
Brionska Srbija je pravljena dugo, gotovo pola veka, i napravljena je konačno Brionskim ustavom iz 1974. godine. Bio je to zajednički zločinački poduhvat, kako bi rekli današnji ljubitelji Haškog tribunala.
Stvaranje Brionske Srbije, sastavljene od tri države – Užasa (uže Srbije), Vojvodine i Kosova i Metohije – nije bio tek neki autohtoni jugoslovenski plan, slučajni projekat nastao kao izraz trenutnog odnosa snaga unutar partijske birokratije. Bio je to davno skovan plan najvećih i najmoćnijih srpskih neprijatelja koji su pronašli domaće izvršioce. Srpski narod je smogao snage da devedestih godina stvaranjem jedinstvene Srbije zaustavi neprijatelje svoje države. Pokazalo se da je to bilo za kratko. Virus, seme zla, opstao je i sada poput aveti i epidmije vlada Srbijom. O tome svedoči usvajanje Zakona o nadležnostima i Statuta Vojvodine u Skupštini Srbije.
I to nije kraj. Sledi pun razvoj uništavanja srpske države pod velom dalje decentralizacije. Mreža raznih statuta i regionalnih pravilnika učiniće Ustav Srbije bespredmetnim. Brionskoj Srbiji koju ponovo danas, godine 2009, izglasavaju, namenjeno je dalje odumiranje. Prvo Sandžak, pa onda Preševska dolina… Ili nekim drugim redom. Sve će biti onako kako je neko tada naivnim i poštenim Srbima poturio na Drezdenskom kongresu KPJ 1928. godine. Upravo se po tim šavovima danas nastavlja razaranje srpske države. Tadašnji Srbi većinom su bili u zabludi. Nisu znali šta im se sprema. Većina njih je svojim patriotizmom, glavom i životom ispravljala i iskupljivala svoju zabludu.
Današnji poslanici skupštinske većine i srpske velmože nisu u zabludi. Oni tačno znaju šta čine. Oni znaju da ponovo prave Brionsku Srbiju, sa svim naknadnim dodacima. Do njih zato ne dopiru svi mogući argumenti, niti sva znanja i iskustva ovoga sveta. Uzalud je njima bilo šta govoriti.
Drugačije i ne može biti, jer su oni samo nevešte, iscerene i slavodobitne maske likova koje smo pomenuli na početku ovog teksta. U njihovim obličjima obitavaju gore pomenuti likovi. Ali i te današnje maske i marionete moraju biti zapamćene. Treba zapamtiti i lica svih onih koji su ih podržavali, sve ovo mirno prećutavši.
A svakako i ona lica koja su bila protiv, braneći jedinstvenu državu Srbiju.
