ALEKSANDRA PAPARIGA Humani kapitalizam je velika obmana

Razgovarao

Uglješa Mrdić

Svedoci smo da u mnogim državama sveta poslednjih godina na vlast dolaze predstavnici autentične levice, dok istovremeno levičarski pokret ponovo jača u gotovo svim evropskim

zemljama. Takva tendencija, sasvim logično, veoma je izražena i u Grčkoj, zemlji u kojoj je, pre svega zbog specifičnih istorijskih događaja (komunisti su imali vodeću ulogu kako u Drugom svetskom ratu, tako i neposreno posle njega, u borbi protiv engleske i američke vojske), komunistički (i anarhistički) pokret bio izuzetno jak tokom čitavog dvadesetog veka, i to pre svega među levičarskom omladinom koja je i danas odlično organizovana na Univerzitetima širom države. Velika svetska ekonomska kriza samo je omogućila da rejting Komunističke partije Grčke (KKE) iz meseca u mesec sve više raste.

Na 18. Kongresu KKE za lidera, odnosno generalnog sekretara partije ponovo je izabrana Aleksandra Aleka Papariga, koja se na toj funkciji nalazi još od 1991. godine (ima najduži staž predvodnika u istoriji Komunističke partije). Prošlonedeljna poseta Paparige Beogradu, bila je prilika da sa predsednicom grčkih komunista porazgovaramo o aktuelnoj političkoj situaciji u Grčkoj, o dobukoj podeljenosti u grčkom društvu, uzrocima i posledicama sve učestalijih protesta, te položaju levičarskih pokreta u novim svetskim prilikama.

Komunistička partija Grčke odigrala je veoma značajnu ulogu u istoriji vaše zemlje, pre svega za vreme Drugog svetskog rata, ali i u borbi Demokratske armije Grčke protiv engleske i američke vojske neposredno posle rata. Kakva je uloga i društvena funkcija levice u Grčkoj danas?

Delovanje KKE je u potpunosti povezano sa važnim borbama i pobedama radničke klase i naroda u Grčkoj, koje se tiču socijalno-ekonomskih pitanja, ali i demokratskih i sindikalnih prava. Vodeća uloga KKE u Drugom svetskom ratu i, kasnije, u herojskoj borbi Demokratske armije Grčke protiv anglo-američke intervencije, duboko je usađena u sećanje našeg naroda. Naravno, naša partija i danas vodi borbu, ali kroz platformu zahteva koju promoviše i kroz odgovore na savremena pitanja sa kojima se susreću radnici. Ono što izdvaja KKE jeste ozbiljan ideološko-politički pritisak koji ona vrši na druge partije koje podržavaju članstvo Grčke u imperijalističkim organizacijama (NATO, EU) i koje proklamuju humanizaciju kapitalizma. Naša partija otkriva grčkom narodu da je socijalističko-komunističko društvo jedino realno i stvarno neophodno rešenje.

Zbog čega je po vašem mišljenju u velikom delu sveta, pogotovo krajem 20. i početkom 21. veka, prevladalo suprotno mišljenje, ono ideološko stanovište koje je afirmisalo novi svetski poredak, baziran na interesima međunarodnog kapitala i globalizacije?

Posle poraza socijalizma u Istočnoj Evropi i raspada Sovjetskog Saveza, izvesna stanovišta da bi formiranje novog svetskog poretka otvorilo puteve prosperiteta i mira i da se sva pitanja mogu rešiti u okviru kooperacije i globalizacije, držala su prevlast tokom jednog perioda. Naša partija je od prvog trenutka ukazala na to da ova stanovišta nisu uzela u obzir inter-imperijalistička suparništva. Danas znamo da je niz regiona pretvoreno u žarišta sukoba i ratova (Balkan, Kavkaz, centralna Azija, Srednji Istok, Afrika) u borbi za sticanje energetskih izvora, puteva za transport fosilnog goriva i za prisvajanje većeg dela tržišta. Nove imperijalističke sile traže veći udeo u svetskom tržištu i odlukama i ovi rivaliteti će se zaoštriti, stvarajući opasnost po sve narode sveta.

Vi smatrate da bi socijalističko-komunističko društveno uređenje tu opasnost moglo da otkloni?

Socijalizam je kvalitativno superiorniji sistem od kapitalizma. Kapitalizam, bilo pod vođstvom neoliberalnih vlada, bilo pod vođstvom socijaldemokrata nema ništa da ponudi građanima osim ekonomske krize, ratova, nezaposlenosti, bede, nevolje i tlačenja. Pošto kapitalistički sistem nema rešenje za ove probleme, potreba za socijalističko-komunističkim društvom dolazi na prvo mesto. 18. kongres KKE koji je održan u Atini od 18. do 22. februara 2009. godine, ticao se bogaćenja partijske koncepcije socijalizma. Stiglo se do krucijalnih zaključaka u vezi sa socijalističkom izgradnjom u Sovjetskom Savezu. Prepoznali smo pozitivan doprinos socijalizma  20. veka čovečanstvu, ali i negativne aspekte ovog perioda.

Da li mislite da kapitalistički sistem posle ove ekonomske krize, odlazi u istoriju?

Koren krize svakako se nalazi u kapitalističkom sistemu, ona je proizvod anarhističkog kapitalističkog razvoja, smanjenja kupovne moći radnika, debalansa među proizvodnim sektorima, parazitizma u ekonomiji koji je prouzrokovan privatnim akcionarskim vlasništvom koncentrisanih sredstava za proizvodnju, dnevne kupovine i prodaje akcionarskih hartija od vrednosti, budućih profita bez osnovice koja se vrši u bankama, osiguravajućim kompanijama, berzanskim razmenama. Kriza je neizbežna sudbina kapitalističkih ekonomija, koja pokazuje da kapitalizam nije svemoguć. Nijedna politika upravljanja sistemom ne može da ga oslobodi od njegovog unutrašnjeg propadanja. Radnici moraju da odbace obmane koje se tiču reforme i humanizacije kapitalizma.

Uzroci sve učestalijih demonstracija u Grčkoj manje-više su poznati. Međutim, da li se ovi masovni protesti vremenom mogu pretvoriti u ustanak protiv vlasti u Atini koje su pod vidnim uticajem Sjedinjenih Američkih Država?

Vlade koje podržavaju izbor kapitala i imperijalističkih organizacija (NATO, EU), bilo da su iz tradicionalne desnice (ND) ili Socijal-demokratske opcije (PASOK), pokazale su zube, svoj autokratski sistem vladanja, represiju protiv mladosti koja se bori za bolje sutra i pokazuje glad za ozbiljnim promenama. Borbe koje se razvijaju u Grčkoj kod radničke klase, mladih, seljaka, a u cilju napretka, moraju, međutim, da steknu čistu orijentaciju, da ne budu usmereni samo protiv trenutne vlade, nego da ciljaju u srž problema. Na nesreću, neke sile, anarhisti i „anti-autoritarci“, igraju ulogu trojanskog konja unutar narodnog pokreta, obezbeđujući izgovor za nove represivne državne mere za slamanje linije fronta radnika, seljaka i samozaposlenih.

Da li očekujete da se slični narodni pokreti osnaže i u drugim državama Evropske unije?

Narodni pokret, koji će se osnažiti u našoj zemlji i inostranstvu, mora da pruži otpor novim antinarodnim i antiradničkim merama, koje će vlade nastojati da osnaže kako bi prevazišle krizu. Pokret mora da pređe u organizovan kontranapad i, koliko je to moguće, koordinirano deluje na evropskom i međunarodnom nivou. Naša partija predlaže ljudima formiranje socijal-političkog fronta, koji ne samo da će ući u konflikt sa interesima monopola i imperijalizma, već će tražiti i državnu vlast u Grčkoj. Naravno, preduslov za ovo jeste jačanje naše partije. Ne mislimo samo na izbornu moć, već prvenstveno na organizaciono i ideološko-političko jačanje snaga naše partije, iznad svega tamo gde radnička klasa živi i radi.

Da li sarađujete sa levičarskim partijama u Evropi, i da li su one uopšte bliske Komustičkoj partiji Grčke?

Suprotno takozvanim levičarskim i progresivnim silama, KKE nije zainteresovana za učešće u upravljanju krizom kapitalističkog sistema. Na nesreću, neke levičarske patrije danas, posebno u Zapadnoj Evropi, pretvorile su se u socijaldemokratske partije, pa se termin „levica“ koristi samo da bi se opravdao kompromis i inkorporacija.

To znači da nemate pozitivno mišljenje ni o partijama koje čine Socijalističku internacionalu?

Te partije oduvek su bile potpuno inkorporisane u kapitalistički sistem. One nisu rešenje za radnike. Oni podržavaju interes velikog kapitala i imaju veliku odgovornost za ukidanje istorijskih socijalnih dostignuća radničke klase, kao i za imperijalističke ratove.

Dakle, vi sarađujete isključivo sa komunističkim partijama?

Naša partija, onoliko koliko od nas zavisi, zalaže se za saradnju između komunističkih i radničkih partija, na bilateralnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Godišnji međunarodni sastanci komunističkih partija, koji su počeli pre deset godina, tokom prvih sedam godina održavani su u Atini, a zatim su se preselili u Lisabon (Portugal), Minsk (Belorusija), Sao Paolo (Brazil). Ove godine susret komunističkih partija biće održan u Kerali (Indija).

Da li sarađujete i sa srpskom levicom?

Naša partija sarađuje sa komunističkim, anti-imperijalističkim snagama, partijama, organizacijama i ličnostima iz Srbije.

Šta je Grčka dobila time što je članica NATO-a?

NATO je bio, a i dalje je moćno političko-vojno oružje imperijalističkih sila koje one okreću protiv drugih zemalja i naroda. Od NATO-a Grčka je „dobila“ huntu vojnih pukovnika, kiparsku tragediju, poricanje suverenih prava u Egejskom moru, sa tzv. „sivim zonama“ „saveznika“ Turske, učešće u imperijalističkim ratovima (Koreja, Avganistan) i preteranu vojnu potrošnju u ime odbrane.

Ovog marta navršava se deset godina od napada NATO snaga na Srbiju i nekadašnju SR Jugoslaviju. Kako komentarišete ulogu koju je odigrala Grčka?

Rat u Jugoslaviji deo je slagalice rivaliteta između imperijalističkih sila koja se slaže na Balkanu, Srednjem Istoku, na Mediteranu, u Africi. Cilj je stvaranje država-protektorata, kao što je Kosovo, koje briše ono što je preostalo od međunarodnog prava, pokazujući ljudima da ne mogu imati nikakvu veru u mir i pravdu koje su imperijalisti nametnuli svojom snagom i oružjem. Grčka i vlada PASOK-a značajno su pomogli realizaciju ovih planova kao članovi NATO-a i EU. Međutim, vlada je jedno, a narod nešto sasvim drugo. Tokom ovih događaja, veliki deo grčkog naroda pridružio se komunistima u osudi ubijanja srpskog naroda od strane NATO-a.

Kako vidite perspektive Balkana?

Uspostavljanjem kapitalizma Balkan karakteriše značajano smanjenje  dostignuća naroda tokom svih ovih godina. Karakteriše ga i konflikt između imperijalističkih sila. Uz sve to, on proživljava posledice globalne ekonomske krize. Radni narod na Balkanu mora da odbaci sve oblike nacionalizma, „velike ideje“ koje neguju buržujske političke sile, da osnaži svoju borbu protiv anti-radničkih mera, da se pridruži snagama koje se bore protiv EU i NATO-a. Ako prate taj kurs, onda postoji nada za bolju budućnost.

Šta očekujete od grčkog predsedavanja OEBS-om? Među pomenutim prioritetima su nerešeni konflikti, posebno situacija na Kavkazu posle sukoba između Rusije i Gruzije.

„Dnevni red“ grčkog predsedavanja biće određen zakulisnim kontaktima i pogodbama između SAD-a i Rusije, EU i Rusije i SAD-a i EU. Radnici ne treba da očekuju ništa pozitivno od procesa koji se odigrava u okviru OEBS-a. Nazavisno od pojedinačnih sporazuma, u budućnosti će nastaviti da se zaoštravaju inter-imperijalistička neslaganja i konflikti.

Koju poziciju po vašem mišljenju zauzima Srbija u trenutnim političkim odnosima u svetu? Da li Grčka ima interes da se Srbija integriše u Evropsku uniju i postane deo NATO-a?

Srbija je, isto kao i Grčka, zemlja i Evrope i Balkana. Pokušaj nekih da identifikuju značenje Evrope sa unijom evropskog monopolističkog kapitala, odnosno sa EU, namerno je navođenje na pogrešno shvatanje. Mi komunisti borimo se za Grčku oslobođenu okova i obaveza NATO-a i EU, pa isto to želimo i Srbiji, kao i bilo kojoj drugoj zemlji. Ne želimo nikom da se nađe uhvaćen u zamku ovih imperijalističkih unija. Saradnja sa nekom imperijalističkom silom, koje pominjete, ne garantuje bezbednost i blagostanje svake države. Mi, makar, kao KKE, odbijamo da biramo „finijeg“ imperijalistu. Ne postoji dobar imperijalista. Spoljna politika Grčke, nezavisno od toga ko je u vladi, određena je činjenicom da je naša zemlja članica EU i NATO-a. Stoga, grčka vlada podržava pridruživanje Srbije ovim imperijalističkim organizacijama. Mi ne verujemo da je to dobra budućnost ni za grčki, ni za srpski narod, to je budućnost koju grade industrijalci, brodovlasnici, bankari, veliki kapital i imperijalisti okrenuti sopstvenom interesu. Mi se borimo da se Grčka oslobodi NATO-a i EU, da američke baze odu iz naše zemlje. Mi podržavamo sve snage koje se bore za ovakve ciljeve u svojim zemljama i verujemo da put za saradnju naroda Grčke i Srbije može da ide samo u ovom pravcu.

Potpis 01

Ona je prva žena u Grčkoj koja je postala vođa partije. Diplomirala je na Odseku istorija-arheologija na Filozofskom fakultetu u Atini. U partiji radi od 1976. godine, kada se priključila i mnogim društvenim aktivnostima. Osnivač je Federacije žena Grčke. Član Centralnog komiteta KKE je od Desetog kongresa 1978. godine, član Politbiroa Centralnog komiteta postaje 1986, a od 1991. je generalni sekretar KKE. Poslanik je u grčkom parlamentu od 1993. godine.

4 коментара

  1. Avatar

    Лепо је и потребно читати овако добро написане текстове али би било не мање важно видети и чути Алеку на некој јавној трибини у Србији. Онда би човек могао да зна ко су јој главни саговорници овде, што би могло да буде јако корисно приликом наредних избора. Људи који раде а нису професионални политичари, политолози, новинари и слично, немају времена да до у недоглед прате сво политичко шаренило. Али зато могу да, уз друге орјентире, примене старо превило “С ким си – такав си!” па, ако им се свиђа, као што се мени ово јако свиђа, да знају за кога да гласају.

  2. Avatar

    Čovjek se mora zapitati, zašto nema u Srbiji ovakve ličnosti? Zašto nema žene poput Paparige Aleke? Kako to da su tzv. komunistički rukovodioci tek bledi epigoni? Iskreno osjećam da mi u Srbiji nedostaje Aleka.

  3. Avatar

    Mislim da bi Pokret socijalista trebao dovesti Paparigu i Babisa, vodeće ličnosti KP Grčke u Srbiju.Uostalom na planu tješnje saradnje autentične borbene levice-Pokreta socijalista i KKE ima dosta da se radi.Velika bi to bila pomoć radničkom, socijalističkom i komunističkom pokretu u Srbiji.Ali, mora se imati u vidu i teret nasleđa što ga ostaviše razni “komunistički Raspućini i Ostapi Benderi” i kvare odnose sa komunističkim partijama po svetu!

  4. Avatar

    sprem te se sprem te grci, dolazi Miloslav samardzic….
    ………………………………………………………..
    *Miloslav Samardzic::

    Цитат:
    Ти свакако знаш како је Слободан Јовановић образложио Дражину величину: У ситуацијама кад се није могао прорачунати исход догађаја, он је обављао своју дужност.
    ”Само” то!

    АМА СВИ СУ “ОБАВЉАЛИ СВОЈУ ДУЖНОСТ” ТАДА И…СВИ СУ ГРЕШИЛИ!

    Да се Дража повукао у Словенију уместо што је послао шубару, да се оформио снажан фронт, да је Ђуришић слушао Ђујића куда да иде а да му нога не стане на земљу која није србска уместо да је удрио на Лијевча поље….еееее каква би то Војска била!

    Совјети су протутњали и отишли даље а ми бисмо имали шансу да јуришамо у Србију подпомогнути западним снагама и да остваримо јединствени анти-совјетски простор са Грчком!

    Међутим!

    Ко је тада могао и да помисли да Интернационалној Лихварској Хидри
    више одговара Амброз-комуносатаниста од Драже, хришћанског демократе!

    Увек су за два потеза испред нас, ну ми живимо у надежди да Брат Путин данас боље игра шахматну игру!
    _________________
    ПРОСВЕТАР раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Столпа Сербскјаго

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *