Do golih kraljeva!

Ako ne možemo svoje ognjište, Kosovo i Metohiju, da odbranimo vojnim sredstvima, budimo bar politički do kraja dosledni i sa tim čuvenim „strateškim odbrambenim sredstvom“, „mirnim i diplomatskim putem“, odigrajmo šahovsku partiju, kako bi rekao Bobi Fišer – do golih kraljeva!

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović otkazala je posebnu sednicu parlamenta kojoj je trebalo da prisustvuje predsednik Turske Abdulah Gul. Odeljenje za odnose sa javnošću parlamenta saopštilo je da predsednica povlači saziv za Drugu posebnu sednicu parlamenta koja je trebalo da se održi u ponedeljak 26. oktobra, a na kojoj je predsednik Turske želeo da se obrati parlamentarcima. Kako je saopšteno iz Skupštine, sednica neće biti održana, s obzirom na to da je došlo do promene u programu posete predsednika Republike Turske Abdulaha Gula.

IMPOZANTAN BROJ DILETANATA

Kako je uopšte moguće da sadašnji srpski vlastodršci dođu na tako „ingenioznu ideju“, da nepunih sedam dana posle obraćanja predsednika Medvedeva, govornicu najvišeg zakonodavnog i političkog tela Republike Srbije, ustupe predsedniku Turske, države koja je priznala tzv. Republiku Kosovo?! Ili ovakve „političke brljotine“ neko namerno pravi (možda s ciljem da relativizuje, ili, čak, obesmisli značaj govora predsednika Medvedeva, pa i značaj same Narodne skupštine), ili je u strukturi sadašnje vlasti u Srbiji impozantan broj političkih diletanata, koji apsolutno ne razumeju strateške interese svoje zemlje i značaj diplomatske procedure. Ovde, razume se, nije reč o politički, ekonomski i vojno izuzetno respektabilnoj državi Turskoj, njenom uvaženom predsedniku, niti je za nas sporna potreba i značaj njegove posete Srbiji, srpskom predsedniku i srpskoj Vladi. Naprotiv! Ali, nijednom lideru bilo koje zemlje na svetu koja je dala svoj politički blagoslov za komadanje države Srbije, jednostavno ne sme da bude omogućeno obraćanje poslanicima u Narodnoj skupštini, jer to znači obraćanje srpskom narodu. Znači, da Srbija daje legitimitet fantomskoj šiptarskoj vlasti na amputiranom delu svoje sopstvene teritorije.

Želim da verujem kako se neko od srpskih zvaničnika ipak, „u minut do dvanaest“ dosetio da bi ovakvim političkim gafom, celokupna srpska diplomatska aktivnost na odbrani integriteta zemlje bila navučena na tanak led – i doneto je solomonsko rešenje o „promeni u programu posete turskog predsednika“. Ukoliko je, međutim, do te promene došlo na inicijativu Turske, a ne zato što je neko od naših zvaničnika „progledao na oba oka“, bojim se da neće valjati. Uostalom, to ćemo brzo proveriti. Ako nam se sa skupštinske govornice uskoro obrati, recimo, Havijer Solana, da bi nam objasnio kako je bilo neophodno da „Milosrdni anđeo“ ubije trogodišnju devojčicu u Batajnici koja je sedela na svojoj noši, ili, da, možda, predsednik Albanije, kada dođe u „srdačnu i prijateljsku“ posetu Srbiji, objasni kako je to zamislio ujedinjenje Albanije i Kosova – spasa nam nema!

Ili da Ramuš Haradinaj sa govornice Skupštine Srbije „objasni“ srpskom narodu (kao što je „objasnio“ i srpskom dopisništvu Glasa Amerike sa Kosova) da „sa Beogradom ima puno da se priča, ali i da se reši. Verujem da Beograd sada mora, pošto ide u pravcu Evropske unije, da izdvoji svoje unutrašnje pitanje od Kosova, da pitanje integracija ne meša sa Kosovom“ […] Inače, on je odbacio tvrdnje da je umešan u slučaj nazvan „žuta kuća“, odnosno aferu sa trgovinom ljudskim organima, zbog čega je srpsko tužilaštvo pokrenulo istragu. „Moje ime nije pomenuto u vezi sa time. Inače ako neko zna više onda bi i ja to voleo da znam i da pročitam. Čudna stvar je to za mene i daleka“… Zaista, za Haradinaja, „stvar čudna i daleka“… O tempora, o mores…

CVRKUT „HORA KOLIBRIJA“

Razumem zašto predsednik Republike, predsednik Vlade i ministri, kao hor kolibrija neprestano cvrkuću kako ćemo Kosovo i Metohiju braniti „mirnim i diplomatskim sredstvima“. Na stranu to što je na tu uobičajenu floskulu, u Sava centru, čak i predsedniku Medvedu zaigrao brk od smeška, ali, šta se može… Vojsku, kojoj 1999. godine čak ni NATO nije mogao ništa, nakon petooktobarske revolucije polako su „neutralisale“ tzv. demokratske snage u Srbiji, kao i „demokratske snage“ van Srbije, ali koje su ove prethodne i dovele na vlast! Pa, u redu (a nije u redu!), ako ne možemo svoje ognjište, Kosovo i Metohiju, da odbranimo vojnim sredstvima, budimo bar politički do kraja dosledni i sa tim čuvenim „strateškim odbrambenim sredstvom“, „mirnim i diplomatskim putem“, odigrajmo šahovsku partiju, kako bi rekao Bobi Fišer – do golih kraljeva!

I da nam više – čak ni pod razno – ne padne na pamet da govornicu Narodne skupštine Republike Srbije, posle dostojanstvenog obraćanja predsednika Dmitrija Medvedeva, punog uvažavanja prema poslanicima i srpskom narodu uopšte, pokušamo da pretvorimo u govornicu „Hajd parka“, sa koje može da nam se obrati svaki slučajni prolaznik!